Britanska galerija „Tejt“ predstaviće 20. aprila izložbu posvećenu engleskom pesniku, slikaru, grafičaru i mistiku Vilijamu Blejku (1757-1827) i njegovoj izložbi iz 1809. godine. Tom prilikom biće predstavljeno devet umetnikovih crteža „preživelih“ dvesta godina. Izložba u maju 1809. godine bila je održana u radnji Blejkovog brata na Golden Squareu u Sohou i predstavlja jedan od najznačajnijih Blejkovih pokušaja da se javnosti predstavi kao slikar. Blejk je tada izložio šesnaest radova, od kojih je do danas izgubljeno sedam. Izložba nije postigla uspeh kod kritike (bio je objavljen samo jedan negativan prikaz u novinama), bila je slabo posećena i umetnika je dovela u stanje dubokog razočarenja. Ta izložba je, na neki način, bila prekretnica u Blejkovom umetničkom životu. Posle nje umetnik se, spoznavši licemerje umetničkih krugova, povukao u osamu.
Pored dela Vilijama Blejka iz kolekcije „Tejta“, na izložbi će biti prikazani i radovi ovog umetnika pozajmljeni iz Britanskog muzeja, Muzeja Viktorije i Alberta, te muzeja Ficvilijam i galerije Sautempton. Ova izložba na najbolji način prezentuje Blejkovu raznovrsnu upotrebu vodenih boja i tempera, kao i tehniku koju je on nazivao fresko-slikarstvo.
Za njegovog života, čak i pola veka posle, Vilijama Blejka su smatrali ludakom. Iako od savremenika smatran kao čudan i ekscentričan, potonja kritika ga slavi zbog nesvakidašnje ekspresivnosti i kreativnosti, kao i filozofske dimenzije. Neki teoretičari Blejka na osnovu njegovog slikarstva i poezije svrstavaju u epohu romantizma, a drugi među preromantičare. Uprkos uticajima, Blejkovo delo je jedinstveno i nemoguće ga je klasifikovati.
Jedan od teoretičara okarakterisao je Blejka kao „veliku svetlost“ i „čoveka nepredvidivog za prethodnike, nevidljivog za savremenike i nezamenjivog za potonje generacije“. Danas bez nekih njegovih radova nije moguće zamisliti kako istoriju slikarstva epohe romantizma tako i poezije. Blejkovi stihovi, spisi i slike svedoče o nesvakidašnjoj originalnosti i genijalnosti. Jedan od likovnih kritičara današnjice proglasio ga je za „daleko najboljeg umetnika koga je Britanija ikad imala“.
A ovaj svestrani umetnik i vizionar bio je samouk. Rođen je kao treće od sedmoro dece u porodici jednog „čarapara“. Nije pohađao školu i prva saznanja o svetu dobio je od majke. Likovno se obrazovao kopirajući Mikelanđela, Rafaela i Direra i crtajući detalje arhitekture i plastike u Vestminsterskoj opatiji. Književnu kulturu je stekao čitajući engleske renesansne pesnike i savremene predromantike. Njegov pogled na svet formirao se na proučavanju teozofskih spekulacija i mnogih rasprava o gnosticizmu i druidizmu, a ostvario je originalna dela i kao slikar i kao pesnik. U lirskim pesmama se možda najviše približio idealnom poimanju smisla i slike.
Osim „Pesničkih skica“, njegovog prvenca, nijedna od njegovih knjiga nije štampana za njegovog života. Njegovi radovi su u javnost mogli dospeti samo u malobrojnim primercima koje je svojeručno izrađivao posebnom tehnikom obojenog bakropisa, koju je sam izumeo. S bakropisom je počeo da eksperimentiše rano, a tehniku obojenog bakropisa koristio je za štampanje knjiga, grafika, pamfleta i, naravno, njegove poezije. Tako bi na bakarnim pločama četkama i mastilom ispisivao tekstove svojih pesama, koristeći kiselinu za „nagrizanje“. Potom je ploče potapao u kiselinu da bi „pisanije“ ostalo reljefno. Tako dobijene bakarne ploče Blejk je otiskivao na papir i bojio vodenim bojama.
Među Blejkovim slikarskim radovima posebno se ističu ilustracije starozavetne „Knjige o Jovu“ i Danteove „Božanstvene komedije“. Godine 1826, pred kraj života, dobio je porudžbinu da ilustruje ovo Danteovo delo. Preminuo je naredne godine, ostavljajući veliki broj nedovršenih akvarela. Poznavaoci opusa Vilijama Blejka smatraju da su radovi rađeni za „Božanstvenu komediju“ među najvećim dostignućima ovog umetnika. U velikoj je meri uticao na stvaralaštvo Vilijama Batlera Jejtsa, Harta Krejna i Alana Ginzberga.
Biblija kao inspiracija
Još u ranim dečačkim godinama Biblija je ostavila dubok uticaj na Blejka. I kasnije je ona ostala glavna inspiracija ovog umetnika. Iako je duboko poštovao biblijsko štivo, bio je neprijateljski nastrojen prema anglikanskoj crkvi. U 65. godini Blejk je radio ilustracije za „Knjigu o Jovu“. Raskin je obožavao ove radove i upoređivao ih s Rembrantovim crtežima.
Poetske vizije
Na jednom mestu napisao je: „Onaj iz koga ne zrači svetlost nikad neće postati zvezda“, dok je na drugom rekao: „U svojim Nedrima nosiš svoje Nebo i Zemlju, i sve što posmatraš, mada izgleda Van, to je Unutar, u tvojoj Imaginaciji“. Kao i većina genijalnih ljudi, živeo je unutar sebe, u svojoj imaginaciji i iz nje crpeo kako svoje slikarske vizije i proročke spise tako i duboke misli („Videti svet u zrncu peska/I nebo u divljem cvetu/Držati beskonačnost na dlanu/A večnost u jednom času“).
Anđeo
Po rečima jednog od Blejkovih biografa, na dan smrti veliki umetnik je predano radio na ilustrovanju Danteove „Božanstvene komedije“. Nije se osećao dobro, ali je radio i radio. A onda je konačno prestao da radi, okrenuo se ženi, koja je sva u suzama sedela pored njegovog kreveta, i rekao: „Ostani tako Kejt! Želim da naslikam tvoj portret, zato što si za mene uvek bila anđeo“. Završivši njen portret, Blejk je umro.
Od 1965. godine, kad je izmešten nadgrobni spomenik, zaboravljeno je precizno mesto gde su sahranjeni Vilijam Blejk i njegova žena. Tako danas nadgrobni kamen nosi natpis: „Nedaleko odavde počivaju ostaci pesnika i slikara Vilijama Blejka“.
Izvor: Građanski list Dragana Garić