Rođen 1941. u Kraljevu. Školovao se u Nišu i Beogradu. Dobitnik je književnih nagrada Branko Miljković za knjigu Glava na panju i Milan Rakić za Knjigu promena. Pesme Milutina Petrovića uvrštene su u mnoge antologije i prevedene na više stranih jezika. Bio je urednik Književne reči, časopisa Relations i Književnih novina. Uređuje jedan od najboljih književnih časopisa današnjice – Poezija.
Zbirke pesama: Kako ona hoće, 1968, Drznoveno roždestvo, 1969, Glava na panju, 1971, Promena, 1974, Svrab, 1977, La tete sur le billote, 1982. Stihija, izabrane i nove pesme, 1983.
GLAVA NA PANJU
Kad gledam
glavu na panju
Mislim na
truli krastavac
Čovek najpre
ogluvi Posle
odlazi u smrt
Ne čuje okolinu
Šta govori Hvali
Zavidi
Itakodalje
A to je vrlo važno
Glava na panju
nema je
Stidljiva I čupava
VARKA
A nisam
hteo Tog jutra Kad
žurilo mi se kući
Morao sam da usaglašavam
svoje telo s tramvajem
Pri svakom zaokretu
Kad ulazi u krivinu
Video sam tada U džepu
pospanog putnika
Pregršt novčanica
I ne trepnuvši
zavukao ruku
ŽENE NA UMORU UZIMAO SAM ZA DRUŽBENICE
Pritajen najčešće u mračnim
i toplim kutovima Pokraj ognjišta
Opraštajući se najpre nadugačko
u kafani S kelnerima I sa
lopovima brkatih lica Gledao sam
sebe Kako mirno prelazim ulicu
Govorio smišljeno Predvidevši sve
prepreke bežao sam od stakla
Škripavog nameštaja Dolazeći
do cilja nisam narušavao tišinu
Iako su uvek to bile žene na
umoru Te moje družbenice