Rezidencija bivšeg predsednika Srbije podignuta na „zemaljskom raju“Južnog Kučaja

BOR – Rezidencija Slobodana Miloševića na Dubašnici, napravljena u stilu lovačke kuće i namenjena Josipu Brozu, odavno ne prima, kao nekad, visoke državnike i važne goste. Opasana je bodljikavom žicom i zelenilom, bez čuvara je na ulaznoj kapiji, ali sa znakom da je zabranjeno fotografisanje. Iz poverljivih izvora doznajemo da pokatkad navrate ljudi iz republičke policije. Marko Platiša, nekadašnji direktor Šumske uprave i predsednik opštine u Boru, danas penzioner, „ulogorio“ se samo stotinak metara podalje na prelepom proplanku i nadmorskoj visini od 950 metara.U skromnoj kućici sa suprugom i unučićima provodi leto sećajući se kraja sedamdesetih godina kada je počela gradnja lovačkog doma, vodovoda i lovišta.

-Izgradnja lovišta na Dubašnici, na zaravni Zbeg, počela je kad i izgradnja vodovoda l979.godine. Voda je potekla iz dva izvora ispod Velikopg krša na nadmorskoj visini od hiljadu metara. Iz ovog vodovoda snabdevani su tadašnji lovački dom, radilišta šumara, obližmji pojatari i vikendaši. Izdašnost izvorišta je bila tolika da nisu presušivali ni u najvećim sušama-priča Platiša.

Kako je nastala lovačka kuća, a potom predsednička rezidencija?

– Sticajem okolnosti došlo je do susreta sa arhitektom Dimitrijevićem, rodom iz boljevačkog sela Podgorac, a zaposlenog u Zavodu za zaštitu istorijskih spomenika iz Beograda. Znao sam da su mu bliski tradicionalna kultura i lokalna obeležja. On je uradio prvi idejni projekat. Bilo je to rešenje koje sam tražio- razdvojena krošnja jele. Ipak, neko je od značajnijih ljudi poželeo da se objekat proširi. Nije mi bilo po volji, mada su osnovne karakteristike lovačkog doma ostale. Selimir Stepanović, arhitekta iz Bora sa saradnicima sačinio je novo idejno rešenje rezidencionalnog karaktera. Ispred države glavnu pomoć je pružio tadašnji ministar jugoslovenske policije Franjo Herljević. Važnu ulogu imao je i Božin Jovanović. Nikla je rezidencija u velikom, ogradjenom lovištu koje je postalo jedinstvena celina i pravi dragulj naše zemlje – seća se Marko Platiša posebno spominjući propagandni potez kojim je predviđeno da Josip Broz bude glavni gost, što je od nadležnih pihvaćeno, ali on je ubrzo umro.

Kuću na Dubašnici, dogovoreno je, trebalo je sačuvati. Dovedena je zdrava pijaća voda, Milošević je proširio bazen. Nije bilo raskoši. Nema je ni danas.

– Svašta se govorilo i prepričavalo. Bio sam unutra, prvi sam postavio, što se kaže, temelj za kuću. O nekakvim kanalima ispod zemlje, čak do Morave, dužine 50 kilometara, nema ni govora. I danas mi je smešno kad tako nešto čujem. Ipak, šteta je što sadašnja državna vlast ne koristi rezidenciju. Ne treba je ustupati turistima. Bilo bi jedino dobro privući ekskluzivne goste u lovište, jer obejkat je u lovištu od hiljadu hektara. Taj novac bi se koristio za održavanje zdanja – objašnjava Marko Platiša podsećajući da je još l98l .godine lično pisao resornom ministru da Dubašnica poseduje sve uslove za proglašenje nacionalnog parka. Zašto se to do danas nije dogodilo, naš sabesednik nema pouzdani odgovor, mada je siguran u promašaj sa gradnjom „Jelen-Hajata“ na Crnom vrhu.

-Tamo je mali prostor, a ni klimatski uslovi nisu ni približni Južmom Kučaju i Dubašnici. Na tom terenu od oko 250.000 hektara raste najkvalitetnije bukova šuma u Evropi. Nekada, l948.godine, u vreme ekonomske krize, odavde je odlazila polovina ukupnog jugoslovenskog izvoza. Tada smo bili najveći svetski izvoznici bukovog drveta. Ceo ovaj kraj je bogat ponornicama, krečnjačkim naslagama, pećinama, vidikovcima, tu je izvorište Resave, Zlotski kanjon, nadmorska visina je od 550 do l.000 metara, mreža je puteva… – ističe Platiša ubedjujući sagovornike da je ovaj predeo neuporedivo izdašniji i, računajući okolinu sa Borskim jezerom i Brestovačkom banjom, pogodniji za razvoj turizma od Kopaonika.