Leksikoni i enciklopedije spadaju u neizostavnu literaturu svakoga ko želi da svakodnevno bogati svoje znanje. Imajući to na umu, beogradski „Plato“ objavio je „Leksikon savremene kulture. Teme i teorije, oblici i institucije od 1945. do danas“ koji je priredio Ralf Šnel (originalno izdanje izdavačke kuće Metzler iz Štutgarta, 2000). Na srpski sa nemačkog preveo ga je tim: Spomenka Krajčević, Dušica Milojković, Nataša Vukov, Aleksandra Kostić i Aleksandra Bajazetov. Ovo izdanje, čiji je urednik Ilija Marić, kapitalno je delo koje je, delimično, adaptirano za naše područje i u njemu se, na gotovo 800 stranica, u više od 600 odrednica, može pronaći gotovo sve što široki pojam u novom shvatanju kulture podrazumeva.
U „Leksikonu savremene kulture“ nalaze se, kako objašnjava priređivač, ne samo tradicionalni oblici umetnosti (pozorište, likovno stvaralaštvo, muzika, arhitektura, fotografija i film) već i noviji estetski oblici nastali u sferi medija i digitalne realnosti, aspekti novih teorija, institucije kulture i kulture svakodnevice. Ovo je knjiga koja će vam objasniti šta je hipertekst ali i šta je semplovanje, šta su pop art, kultura svakodnevice (o čemu, inače, možete čitati na ovim stranicama iz pera etnologa i antropologa Bojana Jovanovića) šta je sukob u krilu pozitivizma, na primer, ali i šta je vestern… Ono što ne znamo, Leksikon će nam objasniti, ono što nedovoljno znamo – pojasniti.
I tu smo već kod „Strategije genija. Frojd, Leonardo, Tesla“ Roberta Diltsa, u prevodu Dušana Janića, Slobodanke Glišić i Slavice Miletić sa engleskog (urednica Bora Babić) i u izdanju „Akademske knjige“ iz Novog Sada. Delo je treći tom iz Diltsove serije „Strategija genija“ koja se bave različitim aspektima genijalnosti i mudrosti i njihovoj sintezi, utkanoj u napredak celog čovečanstva. Najveći deo knjige ovog poznatog neurolingvističkog programera posvećen je Frojdu, upravo zbog kompatibilnosti i sadejstva psihoanalize i neurolingvističkog programiranja. Delovi posvećeni Leonardu i Tesli nešto su kraći, ali ništa manje zanimljivi: Frojd je Leonardov genije tumačio preusmeravanjem njegovih seksualnih želja ka umetničkom i naučnom istraživanju. Teslino dolaženje do otkrića i izuma Dilts u ovoj knjizi objašnjava mentalnim strategijama koje je proučio, zahvaljujući svom znanju kognitivnih procesa. U osnovi, kako zaključuje Dilts, „misija“ genija je da proširi naše mape sveta. Ova knjiga to dokazuje, na koliko stručan, toliko pristupačan način. Očekujemo i naredne knjige iz Diltsove serije…
I, još jedna knjiga o još jednom geniju: piscu Borisu Pasternaku (1890 – 1960). Objavio ju je „Zepter Book World“ u prevodu Mirjane Grbić i Ljudmile Joksimović, a autor je Dmitrij Bikov, poznati ruski prozni pisac, pesnik, književni kritičar i publicista.
Za ovo delo, objavljeno pre dve godine, Bikov je dobio dve nagrade: Nacionalni bestseler i Velika knjiga.
Delo ima više od 950 stranica i nije „jednostavna“ biografija Borisa Pasternaka. Pored te vrste podataka, Bikov čitaocu nudi precizno i detaljno prikazivanje Pasternakovog književnog dela (do detalja kakvi su, recimo, piščeva zamena jedne reči iz rukopisa, drugom – u ponovnom redigovanju). Iza svega toga prepoznaje se velika mapa istorijskog, kulturnog, društvenog i političkog trenutka tog vremena koje je obojio Staljin, jedan od najvećih diktatora u svetskoj istoriji.
Ova se knjiga čita kao što se posmatra reka: pred očima čitaoca teče jedan život ali i životi svih koji su u tom kolopletu; stvaralačke muke jednog velikana reči i usponi do genijalnih visina. Posebna zanimljivost je Bikovljeva interpretacija Pasternakovog „ezopovskog“ pisma Fadejevu povodom Staljinove smrti. Prvi put objavljeno 1997. godine u „Kontinentu“, ono se i danas različito tumači, kao žal za Staljinom ili obrnuto. Bikov ga, između ostalog, shvata kao piščevo rezimiranje epohe za `samog sebe`. Jedna od knjiga koje obavezno treba pročitati.
A. Cvijić Izvor Politika