Stanar Ulice Bejker 221 b danas prisutniji nego kada ga je Konan Dojl izmislio u 19. veku

DETEKTIV ponikao u bujnoj mašti škotskog autora i lekara ser Artura Konana Dojla, „rođen“ 1887. u priči „Skarletna studija“, sa šezdeset slučajeva razrešenih u istom broju proznih dela svog tvorca, stekao je slavu koja ne jenjava ni gotovo 125 godina kasnije. Ovaj egocentrični čudak, samotnjak nadmoćnog uma, sa mnogim osobinama koje bi ga svrstale u antiheroje pre nego u „junake“ u smislu „pozitivaca“, neprestano iznova intrigira kako autore koji reinterpretiraju njegov lik i delo, tako i publiku koja sa nesmanjenim uzbuđenjem prati Holmsove poduhvate.

Na Šerlokovom „rodnom“ Ostrvu legendarni detektiv ovih dana se čini prisutnijim nego ikada pre: još se nije slegla prašina koju je podigao kontroverzni „Holms“ još kontroverznijeg Gaja Ričija, a najslavniji stanovnik Ulice Bejker već se ponovo vraća pred gledaoce u nekoliko „taze“ produkcija.

Premda Ričijev film i Robert Dauni Džunior kao Holms, osim imena, po sebi i nemaju neke suštinske veze sa legendarnim Dojlovim detektivom, to ostvarenje predstavlja još jednu očitu potvrdu nesporne vitalnosti i neprolaznosti ovog literarnog lika.

Samo par meseci nakon što ga je Dauni odigrao kao akcionog heroja u spektaklu, oduvek napredni Holms je pravo iz „Gutenbergove galaksije“ i sa kraja 19. veka bez problema „ušetao“ i u visokotehnološke sfere. Njegov neprevaziđeni um i jedinstveni imidž inspirisali su kreatore „Nintendo“ igrice „Šerlok Holms i misterija kuće Ozborna“.

Londonski Vest End upravo ga je, protekle nedelje, vratio u žižu premijerom predstave „Tajne Šerloka Holmsa“, u kojoj velikog detektiva igra Piter Igan, a gotovo istovremeno „startovala“ je i nova serija na Bi-Bi-Siju sa Holmsom i Votsonom preseljenim u Bejker strit 21. veka. I dok je nova serija već stigla da „pokupi“ vrlo ozbiljne kritike koje joj predviđaju prestižne nagrade, čak i sticanje statusa klasika, još jedan pozorišni šou čiji je sadržaj „sažet“ u naslovu „Sherlock (Abridged)“ oživeće na sceni već početkom avgusta u Gejthausu.

Mark Gatis, koautor Bi-Bi-Sijeve verzije, tvrdi da istovremena pojava tolikih „holmsovskih“ projekata nije produkt nikakvog tajnog dogovora i da su tek dok su radili na pilot-epizodi saznali da Gaj Riči snima film o Holmsu. On kaže da Dojl, koji je do kraja života bio krajnje suzdržan po pitanju svoje najveće tvorevine, time nije mogao da umanji njenu genijalnost i „filmičnost“.

– Publika jednostavno obožava Šerloka. Ljudima nikada nije dosta Holmsa, i teško da će ga se ikada zasititi – dodaje Gatis, dok njegov saradnik na seriji Stiven Mofat znatno pojednostavljuje stvar.

– To je jednostavno dobro. Samo to – tim rečima „objašnjava“ činjenicu da je stanar Ulice Bejker 221 b danas prisutniji nego ikad. Inače Mofatovaprva priča – „Ružičasta studija“, u fokus postavlja vezu između Holmsa i Votsona. Autori serije čak ostavljaju prostora sumnji u gej opredeljenje slavnog detektiva, koji na jednom mestu izgovara kako „devojke zaista nisu njegov resor“!?

Komad Džeremija Pola „Tajne Šerloka Holmsa“ takođe se koncentriše na taj centralni odnos, a tumač naslovne role Piter Igan Šerloka shvata kao istinski brend, i uveren je da je duo Holms – Votson jedan od največnijih i najčuvenijih parova u celokupnoj svetskoj literaturi. Tajna te dugovečnosti po njemu je u činjenici da su ovi likovi pripadali jednom drugačijem vremenu, dobu sigurnosti, u kom je bilo moguće poverovati da problem može biti rešen pošteno, na otvoren način, sa osećajem za čast, ravnopravnost i viteštvo. Glumac naglašava i da je jedna od tajni Holmsove večne slave u tome što on ljudima deluje sasvim realno – on koristi svakodnevne, obične stvari i odlazi na mesta na koja javnost ide, i dan-danas.

Šou „Sherlock (Abridged)“ koji avanture detektiva kondenzuje u manje od jednog časa, zasnovan je na ideji „sažimanja“: u ovoj priči, Holms i Votson pohranili su sva dela Konana Dojla u računar, i u sat vremena će pokušati da reše „konačnu“, odlučujuću detektivsku priču – „Slučaj porcelanskog jezika“. Producent komada Frejzer Braun priznaje da su, iščitavajući knjige, primetili nagoveštaje (ovog puta) Votsonove erotske ambivalentnosti, te da se predstava pomalo bavi i idejom o nastranim žudnjama i naklonostima čuvenog doktora. Samog Holmsa Braun definiše kao „anti-Džejms Bonda“, i kaže:

– Jednostavno, neke ljude uzbuđuje da vide Danijela Krejga i njegove mišiće kako izranjaju iz okeana, dok druge fascinira i inspiriše intelektualnost detektiva koji poznaje plemenite borilačke veštine.

Iako su Votson i Holms, koji se uz poznavanje pomenutih veština u borbi često „pripomogne“ i svojim legendarnim štapom, u četiri romana i pedeset i šest priča „stigli“ da pripucaju iz vatrenog oružja svega četiri puta – sam Holms se sa svojim pratiocem pokazao kao ubojito i vrlo dugovečno „oružje“, kojim nas uspešno „bombarduju“ iz svih medijskih sfera. Život kod gospođe Hadson, na dobro poznatoj londonskoj adresi, nastavlja se…

Izvor: Večernje novosti Marina Mirković