Nebojša Đorđević
RUŽA U DECEMBRU

-za tvoj rođendan

Prvog decembra spaziše:
ruža je izašla pred svet:
tanana, ljupka, dugovrata
iz svoje senke, iz sopstvenog korena
upija sokove života bez bodlji.

Već osmeh sunčev ljubi,
do ponoći dodiruje iskustvo
milujući srce za ispružene ruke,
za stisak ljubavi…

i videše: ruža trči ulicom:
sustizaše je suze, verovanja, decembri…

Svakog prvog u decembru
vidim ružu u svom dvorištu:
izrasla je za taj dan
velika, plava, zavodljiva…

Njena lepota nikada ne vene
pred zimu.