Nagrađeni karikaturisti / Foto P. Mitić

U galeriji „Progres“ u sredu uveče otvorena izložba karikatura sa 44. konkursa „Pjer“ i dodeljene nagrade. Zlatno priznanje Muhamedu Đerleku, srebrno Špiru Raduloviću, bronzano Jugoslavu Vlahoviću

AKO nagrađeni radovi na 44. konkursu za novinsku karikaturu „Pjer“, na najbolji način reprezentuju u sredu uveče otvorenu izložbu u galeriji „Progres“, onda su „Nesloga“ Muhameda Đerleka, „Sebičnost“ Špira Radulovića i „Znak pitanja“ Jugoslava Vlahovića, sigurno njeni počasni ambasadori. Svoj trojici nagrađenih karikaturista „Pjer“ se već jednom pozlatio, a ove godine, na sledeći način „podelili su časti“: Đerleku je pripao – zlatni, Raduloviću – srebrni, a Vlahoviću – bronzani „Pjer“.

Njima, kao i najboljem portretisti Slaviši Ševrtu, priznanja su uručena u ambijentu postavke u kojoj su izložena 132 najbolja od 592 pristigla rada, a izložbu je svečano otvorio član žirija Dušan Kovačević, dramski pisac. Akademik Kovačević naglasio je da se žiri i ove godine našao u lepoj dilemi kako da među stotinama pristiglih crteža napravi uži izbor, i izabere najbolje:

– Valja prepoznati da li je ideja u skladu sa crtežom, bolja od njega ili obrnuto, da li je karikatura aktuelna i nosi li univerzalnu poruku. U najužem krugu ostalo je dvadesetak radova, među kojima smo odabrali ove četiri karikature, a neki drugi žiri možda bi odabrao druge radove.

Kovačević je istakako da kod nas reč karikatura često nosi pežorativno značenje, a da on pod njom podrazumeva dobar crtež, koji je često na nivou klasičnog i dobrog slikarstva.

– Novinska karikatura ponajčešće zasmejava, ali i opominje i upozorava – rekao je Aleksandar Backović, izvršni direktor u Kompaniji „Novosti“, koja više od četiri decenije i kroz konkurs „Pjer“ neguje najbolju tradiciju srpske karikature. – U ovom našem zagađenom vremenu, nesigurnosti i čudne tranzicije, ona je jedina ostala čista, neuprljana, dostojanstvena. Ona je jedina – nekorumpirana.

Pored Dušana Kovačevića, o najduhovitijim, najbritkijim, najpromućurnijim i „Pjera“ najdostojnijim karikaturama odlučivali su i slikarka Džoja Ratković Gavela, dramski pisac Siniša Pavić, glumac Dragoljub Ljubičić Mićko i Jovo Škomac, prošlogodišnji pobednik.

– Karikature sa ovogodišnjeg „Pjera“ opisuju Srbiju tako da se u njoj može prepoznati i Evropa, opisuju vlast tako da se u njoj može prepoznati i opozicija, opisuju njih tako da se u njima lako možemo prepoznati i mi – moglo se u sredu uveče čuti u obrazloženju žirija. – Naše nesloge, naše zablude, naš sebičluk, sve je tu, upakovano u oblandu duha, da se lakše proguta i svari.

A u tri nagrađene karikature spojilo se baš sve: srpska nesloga, odsustvo solidarnosti i znak pitanja, ispod kojeg se današnji svet skupio i sakrio. Autor „Znaka pitanja“, Jugoslav Vlahović, svog prvog „Pjera“, i to zlatnog, odneo je kao, do tada, najmlađi dobitnik, još 1977. godine.

– Bio je to za mene veliki podsticaj i potvrda kvaliteta. „Pjer“ nije samo naš najstariji konkurs, već je značajan i zato što što je uspeo da sačuva Križanićev duh – kaže ovogodišnji dobitnik „Bronzanog Pjera“. – Reč je o nekoj vrsti svetionika, putokaza, pre svega zbog toga što neguje dobar crtež, uz dobru ideju koja se podrazumeva. Dobro je što ovaj konkurs prati i duh vremena, što obuhvata i radove rađene u računaru, jer tako otvara vrata i mladim ljudima. Ova godina je specifična zato što su među dobitnicima isključivo iskusni karikaturisti, ali je svakako dobro kada nagrade odu u ruke mladih. Koliko je to ohrabrenje, ja to najbolje znam.

Ovogodišnjem pobedniku u kategoriji portret – karikatura Slaviši Ševrtu ovo je druga nagrada na konkursu „Pjer“, u protekle četiri godine. Prvo je nagradu dobio za portret našeg slavnog reditelja Emira Kusturice 2008. a ove godine ona mu je pripala za lik Ive Andrića.

– Ovim portretom hteo sam da dam neki svoj doprinos obeležavanju jubileja pola veka otkako je Andrić dobio Nobelovu nagradu – kaže Ševrt za „Novosti“. – Želeo sam da našem jedinom nobelovcu odam poštovanje, pa mi samim tim nije bila namera da ova karikatura bude smešna. Naravno, radeći ovaj portret imao sam i neku vrstu strahopoštovanja prema našem književnom geniju. Ali, Andrić ima markantan i upečatljiv lik, pa je bilo pravo zadovoljstvo nacrtati ga.

U sredu uveče je premijerno prikazan i dokumentarni film o „Pjeru“, u kome o iskustvima i dometima najstarijeg našeg konkursa za novinsku karikaturu govore Dušan Kovačević, Ranko Guzina, Tošo Borković i Manojlo Vukotić. Prisutne je svojim „Trnovima“ bocnuo i nasmejao aforističar Bojan Ljubenović.

VIŠE SREĆE

– Drugi put sam postao laureat najveće i najuglednije nacionalne nagrade u domenu karikature; to je dobar, fin osećaj, ali i osećaj koji i te kako obavezuje – kaže dobitnik „Zlatnog Pjera“ Muhamed Đerlek.
– Karikatura je moje ishodište, način na koji ja komuniciram sa svetom. Ove godine sam samo imao malo više sreće od ostalih učesnika, čije su karikature sjajne. Ipak, glavno je da „Pjer“ traje toliko godina, a meni ostaje da mu poželim da iz nacionalnog preraste u međunarodni konkurs. Zašto da ne, ja bih vrlo rado ovde video i karikaturiste iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine…

JEZIK KARIKATURE

– Obradovan sam nagradom, naravno, ali pre svega sam zahvalan „Novostima“ kao jedinom velikom listu koji neguje i maksimalno uvažava karikaturu, i čestitam im na ove 44 godine istrajavanja u tome – objašnjava dobitnik „Srebrnog Pjera“ Špiro Radulović.
– Želim da „Pjer“ ugleda svetlost dana i jezikom karikaturista ponovo ukaže na sve probleme i Srbije i sveta. Danas, kada su retke medijske kuće koje vrednuju karikaturu, „Novosti“ zaista imaju čime da se podiče, budući da su još jednom okupile one najbolje i reprezentovale ih na najbolji mogući način. Izložba „Pjer“ je veliki kulturni događaj za „Novosti“, Beograd ali i za Srbiju.

DA SE NAROD PITA

– Na nagrađenoj karikaturi je između 50 i sto likova, a jedna takva masovka nije karakteristična za moje radove, koji su uglavnom mnogo jednostavniji – kaže nam dobitnik „Bronzanog Pjera“ Jugoslav Vlahović. – Malopre sam baš prebrojavao likove i shvatio da kada nagradu podelim na sve njih, za svakoga dobijem po 500 dinara. Poruka ove karikature mogla bi biti da će u nekom narodnom periodu narod morati mnogo više da se pita. Ne samo o dnevnopolitičkim stvarima, već o svemu što se tiče naših sudbina, od opstanka planete, pa do stvari koje utiču na život svakog pojedinca.

Izvor: Večernje Novosti M. MIRKOVIĆ – M. KRALJ