Izložba „Ličnosti i potpisi – Autografi poznatih ličnosti na dokumentima Arhiva Jugoslavije“ nudi priliku da zavirimo šta su našim monarsima i predsednicima pisali državnici koji su potpisima krojili mapu sveta
Ova izložba, koju je organizovao Arhiv Jugoslavije, pokriva period od nastanka Kraljevine Jugoslavije do nestanka Državne zajednice Srbije i Crne Gore.
– Predstavljena su dokumenta i potpisi 160 najznačajnijih ličnosti koji su krojili mapu sveta i svojim delovanjem obeležili ovo razdoblje. Prikazani su jugoslovenski državnici, predsednici vlada, političari i ministri spoljnih poslova, i njihove prepiske sa državnicima kako velikih sila, tako i predstavnika zemalja koje su tražile svoje mesto pod suncem slobode i nezavisnosti – navodi Dušan Jončić, autor izložbe s kolegama Jelenom Đurišić i Dragišom Petrovićem.
Ova dokumenta, od privatnih prepiski preko zvaničnih notifikacija i poruka koje su državnici međusobno razmenjivali do međunarodnih ugovora, akreditivnih pisama do izveštaja diplomata, nalaze se u fondovima Arhiva Jugoslavije. Razlikuju se po sadržaju i dizajnu, a svakako najviše po potpisu onih koji su menjali tokove istorije.
– Uz dokumenta su date i fotografije ličnosti i njihove kratke biografije. I svaka prepiska ima interesantan deo. Pažnju uvek privlači prepiska koju je Tito imao sa sovjetskim rukovodiocima i predstavnicima država članica Nesvrstanih. Vidimo kako se u vreme Kubanske krize, na primer, dopisivao uporedo i sa Hruščovom i Kenedijem, zagovarajući pronalaženje rešenja mirnim putem – navodi Joncić.
Sa Titom je „široku“ prepisku imao i Čerčil, poslednjih ratnih i prvih posleratnih godina u kojima su razmatrali pitanja uređenja Jugoslavije i Evrope, a interesantno je i jedno od retkih pisama koje je potpisao Staljin.
– Staljin nije voleo da se potpisuje i umesto njega su to obično činili Molotov ili neki drugi državnik. Njegov potpis stoji na pismima koja su deo šire prepiske iz 1948. u vezi sa Rezolucijom IB – navodi Joncić.
Papa Jovan Pavle Drugi obaveštava državni vrh Jugoslavije 1978. da je preuzeo Svetu stolicu, Margaret Tačer se krajem sedamdesetih zahvaljuje na toplom prijemu, a Elizabeta Druga 1985. potpisuje akreditivno pismo za ambasadora Velike Britanije u Beogradu.
Posebnu pažnju privlače i potpisi ispod dokumenata koje su ostavili i Ruzvelt, Vilson, Hitler, Musolini, kralj Huan Karlos i Putin, ali i Nikola Pašić, Moša Pijade, patrijarsi Varnava i Pavle. Na postavci su izloženi i Ustav sa potpisom kralja Aleksandara I, proglas narodu kralja Petra pred početak Drugog svetskog rata, kao i diplomatski izveštaji Ive Andrića i Jovana Dučića.
– Ovde je i pismo kraljice Marije koje je nekoliko godina posle smrti svog supruga uputila knezu Pavlu, a koje je potpisala sa Minjon, kako joj je bio nadimak još iz detinjstva. Bila je izuzetna ličnost, prva žena koja je vozila automobil, a ceo život je bila predana dobrotvornom radu – kaže sagovornik.
Atrakcija Noći muzeja
Izložba „Ličnosti i potpisi – Autografi poznatih ličnosti na dokumentima Arhiva Jugoslavije“ sigurno je da će biti i atrakcija u 11. Noći muzeja, od 18 sati pa sve do dva sata iza ponoći. Na mapi manifesticije Arhiv Jugoslavije ucrtan je u Zoni F – Topčider, Senjak, Dedinje.
Izvor: Blic Online / Sonja Šulović Foto: R. Ristić