Anđelina Petrović je rođena 1978. godine u
Zaječaru. Završila je Višu poslovnu školu u
Beogradu. Radila je kao novinar u zaječarskom
nedeljniku „Timok“. Koordinator je Dramskog
studija Doma omladine u Zaječaru. Pored
poezije piše i dramske tekstove. Učestvovala je
na brojnim pesničkim festivalima.

Dodeljena joj je u Bijelom Polju nagrada „Risto Ratković“ za mlade pesnike.

KOSMOPOLIT

Muk proždranih snegova
nalik zveckanju lanca
prolupalog prolaznika.
Grohot noćnih dama
u beležnici gradskih ostrva.
Obnaženo telo decembra
pod uličnom rasvetom.
U prtljažniku vetra
zlostavljeni svetovi
i pasoš sa koga se smeši
obmanuti zaljubljenik vekova.

KLJUČAR

Kada crkvenjaci i svečana povorka
krenu putem prosvetljenja,
a zlobnici se nameste za
novinske čitulje,
stavom pitomog ludaka
gacaću po kišnim izbljuvcima
i smehom se dići
iznad ždralova.
Radničkim rukama i tajnom ključara
isklesaću pristojnost slobodnjaka
i biti veća od oblakodera.

VERUJEM

Proći će zebnja
kada šuplja senka vetrova
zaustavi obuku naivnih letača,
kada zimski pejzaži
poljuljaju hod gradskih čistača,
kada burad isprazni
pesma birtijskih svirača,
kada džepovi scene
zaustave mir šaptača,
kada utone dan
i odsanjam
prazne hodove premetača.

OTISAK

Biće bolje ako prećutim
srce
romana Danila Kiša.
Sa pozorištem uličnih misli
i sa polupospanošću
uvek sam prelazila preko svih –
nedorečenih psovki,
mokrenja ispred javnih WC-a,
lutki od peska i mesa
i začudo
stizala na sva ona mesta
na kojima me je ponajmanje bilo.
Pesme pišem sa bulevarima i zvezdama.
Ja sam podstanar u sopstvenoj duši.
I kada padne prvi sneg
šapnuću mu ime
(tiho, najtiše kao papuča)

u srce.