Љубинко Дугалић, је рођен 1958.године у близини манастира Студеница. Школовао се у Краљеву, Крагујевцу и Новом Саду. Објавио збирке песама: УМИВАЊЕ КИШОМ (Књижевна општина Цетиње) и ТЕЛЕСНА ГЕОГРАФИЈА (Рижа, Краљево). За књигу УМИВАЊЕ КИШОМ добио награду Александар Лесо Ивановић. Живи и ради у Краљеву.

ЖЕЂ

када се из рата вратио
најмлађи Лазарев син
учитељица Софија
за ноћ је полудела

нашли је у мочилу
под крчевином
врелу и распојасану
мртву већ недељу дана

над мочилом Лазарев син
сагради велику чесму
на којој до данас
нико не угаси жеђ

ПСЕЋЕ КУЋИЦЕ

деца данас у школи уче
како се граде
кућице за псе

учитељ им показује
како се зидови режу и спајају
како се премазују бојама

ништа им не говори о псима
и начину живота
у таквим кућицама

а град је препун
побеснелих паса и празних кућица
изграђених на школски начин

(из збирке УМИВАЊЕ КИШОМ)

СУМРАКОВАЦ

немам храбрости
цебе да сањам.
покојна сва лица
огледалима прекривам.
у кључаоници
на месту кључа
чувар почива.
Огњиште,
изгорело од љубави,
сад сунце о пепелу
извештава.

не могу да се ослободим
уздаха који прогања.
његову близину
осећам као издајство.
пред вратима снег
лакши од покрова.
на чијој страни света
да клекнем
и помолим се
за опозив
лажних споменика?

сукрвица:
таласи преузимају облик камена
који заборави вештину протицања.

САМОКОВ

беле ципеле. бели кораци.
бела кожа на белом
плочнику.
заноћио сам
и не чујем пијанисту
наслоњеног
на беле завршетке жица.
заноћио сам
и тугујем за самоћом
оз које сам желео
да побегнем.
пробудите белу девојку
уснулу на мојем рамену.
обришите јој сузе
мојим ћутењем.
потврдите псовке
на мене испљунуте.
и ја сам бео
само је моја кожа
другачије затегнута.

моја туга је контролисана
и забележена
у преступнику за почетнике.

почетни крик:
ево сунца, улази у мене
удисај по удисај.

(из збирке ТЕЛЕСНА ГЕОГРАФИЈА)