Foto: Marie-Lena Fuchs

Brigite Fuks (Brigitte Fuchs) je rođena 1951. godine. Živi u Tojfenthalu (Švajcarska), gde radi kao učiteljica. Autor je više knjiga poezije, zastupljena u nekoliko antologija, dobitnica nagrade za poeziju Joachim-Ringelnatz-Preis (Cuxhaven, 1991).

LEP POČETAK

Dešava se skoro igrivo, čak i
kada se konac (crveno, sigurno) kroz

sve provlači. Vežbamo upotrebu
davno već propalih stvari:

bunar i krčag, čelo i hartija. Sve
postaje razumljivo. Obnavlja se

za upoznavanje. Tamo neko čeka
deo po deo svoje večnosti, dok ovde

(da, ovde) ja polažem glavu na tvoje
podižuće, na tvoje spuštajuće grudi.

KAŽEŠ DA UMEŠ DA IGRAŠ, ONDA IGRAJ!

Voda budućnosti nanosi grad
pored nas. Podne je,
veče je. Deca nas služe
srećom, čašom – Majko,
prosac je pred vratima… – Savijamo se
da pokupimo proleće, a budimo se
u leto. Čudimo se, okrećemo u krug,
rastvaramo sapunicu i duvamo mehurove.

VISOKA PESMA

Vreme drhti u strahu od kazaljki
zlatne kriške mačka i nevesta gledaju
ka jugu gde sela kvasi
blaženstvo i nešto vode
koja se noću i ne ohladi svuda
poljsko cveće u korpama u celofanu
do vrha pune su čaše mladić
poskakuje belim stazama od tila
nazdravlja prvi gutljaj vina.

SVE DOK JOJ KOLENO KLECA

Zagrljaji kaže ona nikad
još nisu bili ona egzaktna
umerenost dnevo pije
dva kilograma ceđenog
voća proučava skokove
ispade nije čudo da vas je tako
lako preplašiti, gospodine moj
proces ozdravljenja prolazi avaj
kroz više faza Slobodno priđite
dva tri koraka bliže, Monsieur
za sad se sve događa po utvrđenom
redu i sve dok joj koleno kleca
ne treba joj partner za ples.