DOK su pre tri decenije gimnazijalci raspravljali o zapletu u romanu „Ana Karenjina“, recitovali devojkama Šantićevu „Eminu“ ili delove iz „Romea i Julije“, današnji srednjoškolci svoje drugarice „oduševljavaju“ najnovijim modelima mobilnih telefona, skuterima, brendiranom garderobom… Nekada devojke nisu ni želele društvo mladića koji nije pročitao bar Andrićevu „Na Drini ćupriju“, a sada teško da bi polovina školaraca znala da odgovori na pitanje ko je naš jedini nobelovac.
Izgleda neverovatno, ali samo četiri odsto mladih u Srbiji deo svog vremena posveti čitanju, a gotovo 40 odsto srednjoškolaca nikada nije bilo u biblioteci! Privlačniji su im televizijske serije, Internet, igrice, mobilni telefoni…
Kada je reč o školskoj lektiri, stručnjaci tvrde da učenici srednjih škola i gimnazija malo čitaju, i to najčešće samo radi ocene (od 407 ispitanih učenika prvog razreda srednje škole, iz pet srpskih gimnazija, svih sedam knjiga sa spiska školske lektire pročitala su svega tri). Vrlo često događa se i da se društvo iz odeljenja podeli ko će koje književno delo da pročita tokom školske godine. Što znači, po jedna knjiga za dva polugodišta, jedan čita i ostalima prepričava, pa tako u krug i „svi budu spremni za čas“.
Problemi sa lektirom javljaju se već u osnovnoj školi, tvrde nastavnici. Deca tada počinju sa zabušavanjima, od gledanja ekranizovanih dela na di-vi-dijevima, pa do toga da im određene knjige prepričavaju sami roditelji. Većina ispitanih učenika kaže da bi knjige predviđene nastavnim planom promenili drugim naslovima, a slobodno vreme posvetili zanimljivijim sadržajima.
Ljubiša Antonijević, iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, tvrdi da deca danas čitaju samo „laku“ literaturu i da su u stanju da se po deset puta „bave“ „Harijem Poterom“.
– To vam govorim iz ličnog iskustva.
Moj petnaestogodišnji sin je pomenutog „Potera“ pročitao milion puta, ali zato Ćorovićevu „Istoriju Srba“ nije ni otvorio. Rezultati svih istraživanja sprovedenih u školama su porazni. Dovoljno je samo u nekoliko školskih biblioteka proveriti koliki je fond knjiga, a koliko se dela nedeljno iznajmi, i da sve bude apsolutno jasno. Školarci ne čitaju ni obaveznu lektiru, a kamoli nešto više.
Teško da bi bilo ko od školaraca znao ko je, na primer Stanislav Vinaver. Za njih su, tvrde stručnjaci, jedini pisci Marko Vidojković, Anabela Basalo… Umesto Homera, Gogolja, Molijera ili Njegoša, čitaju „Kupoholičarku“, „Sponzorušu“, „Ženu s greškom“…
Predsednik Društva za srpski jezik i koordinator istraživanja šta i koliko čitaju srednjoškolci dr Veljko Brborić ističe da čitanje lektire i uopšte knjiga doprinosi razvoju govora i kulture, ali i da su nastavni planovi sa trenutnim spiskom lektire stari gotovo dve decenije…
ANDRIĆ TEK PETI
NAJČITANIJI pisci, prema odgovorima gimnazijalaca, jesu Paulo Koeljo, Den Braun, Agata Kristi, Tolkin, a Ivo Andrić je na petom mestu. Slede Trejsi Ševalije, Džoan K. Rouling, Fjodor Dostojevski, Džudi Blum…
Među najpopularnijim knjigama su „Alhemičar“, „Da Vinčijev kod“, „Hari Poter“, „Sofijin svet“, „Vruće pantalone“, „Sponzoruše“, „Slika Dorijana Greja“, „Buđenje“, „Lovac u žitu“...
ANKETIRANO 1.649 ĐAKA
DO podataka navedenih u tekstu došlo se u istraživanju „Šta čitaju srednjoškolci“, koje su realizovali Društvo za srpski jezik i književnost Srbije i nastavnik metodike beogradskog Filološkog fakulteta dr Veljko Brborić. Anketa je sprovedena među 1.649 učenika, od prvog do četvrtog razreda, Zemunske i Požarevačke gimnazije, kao i gimnazija „Sveti Sava“ u Beogradu, „Isidora Sekulić“ u Novom Sadu i „Bora Stanković“ u Nišu.
Izvor: Većenje novosti Jelena Skenderija
One Response
TO JE JEDINI JEZIK KOJIM BARATAJU GOSPODARI NJIHOVIH SUDBINA. SISTEMATSKA ANALIZA OBRAZOVNOG I KULTURNOG PROFILA PROSECNOG (CITAJ “VRHUNSKOG“) ZASTUPNIKA JAVNOG INTERESA TEK BI DALA PORAZAVAJUCU SLIKU.
ETO POSLA ZA KULTIM