Beogradska izdavačka kuća „Geopoetika“ najbolji je i najprofesionalniji izdavač između dva sajma knjiga u Beogradu. U glasanju koje je ove godine 15. put organizovao Forum novinara koji prate izdavaštvo, učestvovala su 33 novinara iz 13 redakcija.

„Geopoetika“ je i ove godine, ne samo najbolji izdavač između dva sajma knjiga, već i kuća koja je imala najprofesionalniji odnos prema medijima, odlučili su novinari koji izveštavaju sa 54. međunarodnog sajma knjiga u Beogradu.

„Mihizova ulica“ na Beogradskom sajmu knjiga

Još jedan velikan srpske književnosti, Borislav Mihajlović-Mihiz, dobio je svoju „ulicu“ na Beogradskom sajmu knjiga koju je svečano „otvorio“ njegov kolega po peru, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu Vojvodine Radoslav Petković.

Mihizova zasluga za srpsku književnost je NiN-ova nagrada za roman godine koju je on „izmislio“, a opstala je više od pola veka.

Mihiz (1922-1997) je, pre svega, bio jedan od najboljih književnih i pozorišnih kritičara posleratne Jugoslavije, autor najboljih dramatizacija Andrićevih i Pekićevih romana i filmski scenarista za neke od najvažnijih filmova u istoriji srpske kinematografije, koje su režirali Andžej Vajda, Dušan Makavejev i Soja Jovanović.

Sremac po rođenju, Beograđanin po opredeljenju, ostao je u duši celog života vezan za Irig, gde se već pet godina unazad na dan njegovog rođenja dodeljuje prestižna nagrada za mladog dramskog pisca.

U glasanju koje je ove godine 15. put organizovao Forum novinara koji prate izdavaštvo, učestvovala su 33 novinara iz 13 redakcija.

„Geopoetika“ je ubedljivo osvojila prvo mesto sa 48 poena u kategoriji najboljeg izdavača i 34 za najprofesionalniji odnos prema medijima.

Drugo mesto na listi najboljih izdavača zauzela je „Laguna“ sa 19 poena, a treće dele čak četiri izdavačke kuće sa po 15 poena – „Alnari“, „Arhipelag“, „Mono i Manjana“ i „Paideia“.

„Laguna“ je sa 15 poena zauzela drugo mesto i u kategoriji najprofesionalnijeg izdavača prema novinarima, a treće je pripalo „Arhipelagu“, sa 14 poena.

Komisija koja je prebrojala glasove radila je u sastavu Dragan Bogutović (Večernje novosti), Valentina Bulatović (Beta) i Mira Kankaraš Trklja (Tanjug).

Nagrade „Geopoetici“, koja je ponovila prošlogodišnji uspeh pobedom u obe kategorije, su uručene u nedelju, u 12 sati, u Sali „Slobodan Selenić“ na Beogradskom sajmu. Nagrade se sastoje od slike mlade akademske slikarke, članice ULUS-a Danje Milutinović i povelje.

„Kutija“ Gintera Grasa

Najtraženije knjige

Među najtraženijim knjigama na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu su „Kutija“ Gintera Grasa i „Tužbalica o gladi“ dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2008. godine Le Klezia, kao i raznovrsna dečja izdanja, beletristika i stručna izdanja.

Knjiga „Kutija“ Gintera Grasa i „Tužbalica“ Le Klezia su najprodavanije na štandovima izdavačkih kuća „Rad“ i „Prosveta“, a na štandu „Geopoetike“ najtraženiji su romani „Okorela zemlja čuda i Kraj sveta“ Harukia Murakamia, „Izabrani radovi“ T. V. Spiveta i „Male istorije“ Petera Engluda.

Najprodavanije knjige na štandu Stubova kulture su „Trougao, kvadrat“ Gorana Milašinovića i „Putnik i mesečina“ Antala Serba.

Na štandu ovogodišnjeg dobitnika nagrade za najboljeg izdavača „Arhipelag“ najtraženije su knjige „Hamam Balkania“ Vladislava Bajca, „Susret“ i „Usporavanje“ Milana Kundere, „Otac ledenih brda“ Dragana Jovanovića Danila, „Poslastičarske priče“ koju je priredio David Albahari i „Roman srećne porodice“ Karlosa Fuentesa.

Na štandu „Derete“ najtraženije knjige su „Tri veka srpskog slikarstva“ Miodraga Jovanovića, „Metro 2033“ Dimitrija Gluhovskog, knjiga o knezu Pavlu Karađorđeviću „Konačna istina“ i novi roman Dobrila Nenadića „Gvozdeno doba“.

Među najprodavanijim knjigama u izdavačkoj kući „Klio“ su „Istorija Srbije“ Holma Zundhausena i „Hitlerov novi poredak“ Stevana Pavlovića.

Na štandu „Lagune“, pored vrlo popularnih romana Haleda Hoseinija „Hiljadu čudesnih sunaca“ i „Lovac na zmajeve“, dobro se prodaju i romani „Koliba“ Vilijema Pola Janga, „Devojka iz dvadesetih“ Sofi Kinsel, „Novi početak“ Tonija Parsonsa, koji je bio i gost ovogodišnjeg Sajma.

Na štandu „Mono i Manjane“ najprodavanija je knjiga koja je dobila nagradu za najbolje dečje izdanje na ovogodišnjem Sajmu, „Špijunologija“, ali i dečja knjiga „Priručnik za princeze“, kao i romani „Tajni zapis“ Sebastijana Barija, „Reci mi svoju tajnu“ Dirdi Persel, „Doba Šive“ Manil Suti i „Marli i ja“ Džona Grogana.

Novi roman Mirjane Bobić Mojsilović „Glad“ je najprodavanija knjiga na štandu „Čigoja“, zajedno sa romanima „Memento“ Aleksandre Drobnjak, „Stara srpska književnost“ Đorđa Trifunovića i „Rečnik jezičkih nedoumica“ Ivana Klajna.

Beogradska „Paideia“ je prodala najviše primeraka knjiga „Pobednik je sam“ Džona M. Kucija, „Ljubavnice“ Elfride Jelinek, „Austerlic“ V.G. Zebald i „Ni rod ni pomoz bog“ Ameli Notomb.

Među traženijim izdanjima „Službenog glasnika“ su uglavnom knjige domaćih pisaca, kao što su „Ogledanje u kontekstu“ Bogoljuba Šijakovića, „Leksikon srpskog prosvetiteljstva“ Mirjane D. Stefanović, kao i knjiga „Prvi srpski bukvar“ Inoka Save.

Izdavačka kuća „Kreativni centar“, koja je zajedno sa „Arhipelagom“ proglašena za izdavača godine na 54. Sajmu knjiga u Beogradu, najviše je prodala knjige „Beležnica za svaku devojčicu“ i „Knjiga za svaku devojčicu“ Violete Babić, kao i slikovnice iz serijala „Peconi Findus“ i „Kako da vaspitate svoje roditelje“.

Dečje knjige su najtraženije i na štandu „Evro Đuntija“, među kojima su knjige iz dečije edicije „Džeronimo Stilton“ i „Tea Stilton“, kao i enciklopedija „Zašto?“ i knjige o Hariju Poteru.

Veliko je interesovanje i za autobiografiju predsednika SAD Baraka Obame, biografiju Vladimira Putina autora Aleksandra Buskova i knjigu „Medvedev“ Nikolaja i Marine Svanidze, koja je zasnovana na intervjuima predsednika Rusije.

Izvor: RTS