Biljana Kostić je rođena 20.08.1971. godine u Novom Sadu. Piše poeziju za sebe i prijatelje. Član je fb grupa „Knjiga je rajski dar“ i Kluba ljubitelja pisane reči“.

LED

Sve je bilo jasno
misli su ispadale
iz dzepova
kotrljajući se
kao klkeri
po kojima su gazila
stopala senke
zaledjenih osećanja

PARTIJA ŠAHA SA OCEM

Čekala bi sto godina da otac pokrene figuru
dok bi ona kao brza munja u sekundi pojela piuna,
žurila do kraljice nestrpljivo.

Znaš kćeri, progovorio bi u sred svojih misli,
kada naučiš da igraš šah, naučićeš sve
što ti je potrebno za dostojno koračanje kroz vreme.

INAT
I mesec je na mene zinuo
u okove nesanice me uklesao
inat u meni se probudio
nedam se tako lako
dreknula mesecu da popravi zube
usta zatvori
okovi su rastrgani
neka se ruga kome hoće
a meni više
boga mi neće

ISKRE

Na jednom brdu
u kućici od slame
gde je suncu stanište
gde cvetaju ljiljani
nema kiša i oluja
rođene su
dve iskre
u mirisu jorgovana
sa izvorišta
iz kamena

TREN

Nedostajao je
samo treptaj jedan
da uhvatiš
zvezdu padalicu

Mesec se šeretski smešio
nežnost razlivena u pogledu
igra senki na licu

Dlanovi vlažni
putevi neprohodni
misao zapečaćena
u paukovu mrežu uhvaćena.

Tišinu
reč u grlu

pesma razbija