Р И С Т И Ћ О Б Р Е Н
Место, дан, месец и година рођења: Сврљиг, 17.марта 1960.г.
Занимање-звање: Дипломирани економиста
Први штампани рад: „Развитак“ Зајечар, бр. 2/81 Стр.55
– Члан редакције или уредништва: Уредништво књижевног часописа „БДЕЊЕ“, основан у Сврљигу 2002.г. и књижевног часописа «АКТ» из Ваљева од 2007.г.
– Члан Удружења књижевника Србије, од 1997.године
– Оснивач и од 2007. председник Књиж. клуба „Бранко Миљковић“ Књажевац (основан 1995)
Награде:
– 1982.г. на југословенском конкурсу за младе ауторе „Гораново пролеће“ у Луковдолу(Загреб) ушао у избор за заједничку збирку (21 аутор)
– „Шумадијске метафоре 2003″ Младеновац, друга награда
– „Панонски галеб 2003″ Суботица, прва награда за област историја
– Часопис „АКТ“ Ваљево 2004.г. прва награда за кратку причу „Ћутање са Бранком или нема песме изван истине“.
– Прва награда /штампање књиге/ за циклус песама под називом «Узнемирени су свети ратници» издавачке куће «Импресум» из Ваљева, 2006.г. и штампање књиге под истим називом маја 2006.г.
– «Шумадијске метафоре 2007», спец.награда
– Награда «Мирко Петковић» за 2007. Народна библиотека Неготин
Објављене књиге:
– „СРЕЂИВАЊЕ УТИСАКА“, поезија, 1996.г. издавач Књиж. клуб „Бранко Миљковић“ Књажевац /ћирилица/,
– „НА ИСТОКУ, У СЕРБИЈИ“, поезија, 2002.г. издавач „Апостроф“ Београд /ћирилица/
– «УЗНЕМИРЕНИ СУ СВЕТИ РАТНИЦИ», поезија, 2006.г. издавач «Импресум» Ваљево /ћирилица/
– « ИСТОЧНО ТРОЈСТВО» -Заједно са Зораном Вучићем и Радославом Вучковићем, поезија, 2007, издавач Књижевно друштво Свети Сава Београд /ћирилица/
– „УЗНЕМИРЕНИ СУ СВЕТИ РАТНИЦИ“, поезија, друго издање, 2008, издавач Књижевно друштво Свети Сава Београд/ ћирилица/
– „ГОСПОД ЈЕ ВЕЛИКИ ПОЕТА“/ „THE LORD IS A GREAT BARD“, поезија српско-енглеско издање, 2009, издавач Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево/ латиница/
– „ВЕНАЦ ТВОРЦУ“, поезија-сонетни венац, заједно са цртежима Драгослава Живковића, 2009, издавачи „Апостроф“ Београд и Књижевни клуб „Бранко Миљковић“ Књажевац у едицији „Крајински круг“ уредника Томислава Мијовића/ ћирилица/
Преводи на стране језике:
– Часопис „Мост“ на бугарском језику, Ниш, бр.166-167/2001, стр.132
– „Пахуље маслачка“/“Снежинии одуванчика“ књига 4. Центар за Источну Азију и Филолошки факултет у Београду,2002.г.превод на руски Александар Шево, стр.137. (један хаику)
– „Господ је велики поета“/ „The Lord is a Great Bard“, књига поезије, српско- енглеско издање, издавач Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево, 2009, уредник и избор песама Дејан Богојевић, превод на енглески Ивана Пантелић.
ВЕЧЕРА
У студентском ресторану
на послужавнику
данашње следовање нестаје
Халапљиво жваћем усне девојке
за столом
Около ред студената
ненасит
Свој вечерашњи оброк
морам да сакријем
Још увек је млада дојка
у мојим зубима
Не стајем са стола
имам страховит апетит
ГОСПОД ЈЕ ВЕЛИКИ ПОЕТА
И курјаци су ноћас завијали
Негде на Тресибаби
А ноћ само што не уједа
Толико се кише слило
Као да Господ говори!
Господар ватре и воде!
Век се читав спустио на нејака плећа
Век вукодав век недовољства
Али све што има лице има и другу страну
Осим ове постоји и другачија песма
Живот или трен је ово припитомљен
У густим маглама Старе планине
Лелек у тескоби
Савршен модел савршеног мајстора
Господ је велики поета
Записано је у Књизи истине!
НА ИСТОКУ, У СЕРБИЈИ
На истоку, у Сербији
малој земљи чије су двери, Господе,
источне и западне
јутро и вече,
не умемо да оправдамо
страдање вавилонских мудраца.
На истоку, у Сербији
библиотеке палимо, рушимо
универзитете,
ограничености људској
шта можемо рећи
о стварању и пропасти света
суочени са формулом како се
супротставити лудом цару
лудом цару Набукодоносору
који нас у Твом одсуству
све чешће и бескрајем походи.
На истоку, у Сербији
измећу ових зидина
источних и западних капија
у сваком покрету нашем,
у титрају ока
много се зла наталожило,
ко из пешчаног сата истекло.
На истоку, у Сербији!
НОЋ ДУГА, ВЕОМА ДУГА
Спуштају нас у ноћ дугу!
Завичајне шуме су иза нас
и све тајне.
Деда свезао главу под мишком,
на истоку Сербије,
у највишем орловом гнезду.
Ево, већ толика лета,
отац и ја,
ћутке корачамо око огњишта
погнуте главе
и чекамо да се излегу
орлови млади.
Ноћ велике обмане
предуго траје.
Пси лају,
а петлови ни да се огласе.
V (Из сонетног венца „ВЕНАЦ ТВОРЦУ“)
Да опише призор што страсног писатеља бира
Само рука задрхти смерна светлоносца,
Ал реч не изгуби моћ да осветли звездокосца
И да одмах при том ко барут експлодира.
О, како се ноћас звезде ројиле ко пчеле!
Као дар са часне трпезе око главе круже.
Отворила се древна књига – полетеле стреле
Са Старе планине мајсторима да се придруже.
Походише нас ливци – много неимара
Да своје умеће творачко у звона излију
И звонише са Миџора, Ртња и Хисара
Али ливење звука одабранима се само подари!
Мало је уметника таквих, не беше ни праведника,
Ни боје за тајни знамен пресветлога лика.