Izdavačka kuća „Geopoetika“ obeležiće tokom decembra 15 godina postojanja objavljivanjem knjige Orhana Pamuka Muzej nevinosti i Kuća plime i oseke Keneta Vajta, koji će tim povodom gostovati u Beogradu, najavljeno je u toj kući, a prenosi Beta. Direktor „Geopoetike“ Vladislav Bajac rekao je na konferenciji za novinare da će pisac Kenet Vajt, koji je velikim delom zaslužan za osnivanje te izdavačke kuće, u Beogradu boraviti 10. i 11. decembra. „Vajt je tvorac pojma ‘geopoetika’ i na njegov nagovor sam se i upustio u osnivanje izdavačke kuće. Objavljivanjem njegove knjige Kuća plime i oseke želimo da obeležimo 15 godina postojanja i da mu na neki način zahvalimo“, rekao je Bajac.

Prema njegovim rečima, Vajt će tokom boravka u Beogradu održati predavanje na Filološkom fakultetu, a biće organizovana i promocija njegove knjige. Kuća plime i oseke naći će se u prodaji ovih dana, a, prema rečima Vladislava Bajca, roman iscrtava novu kartografiju Bretanje, mesta u kome Vajt živi i čije najskrivenije staze poznaje. „Vajt u svojoj knjizi zapravo saopštava svoja duboka intelektualna promišljanja o životu izmeštenom iz civilizacijske buke, ali ipak nadomak njoj“, rekao je Bajac i dodao da je, za razliku od Vajtovih uobičajenih dalekih putovanja, on u ovoj knjizi na malom geografskom prostoru ispisao neke od najširih misli i najlepših rečenica. Bajac još kaže da će knjiga Orhana Pamuka Muzej nevinosti biti objavljena do kraja decembra.

Upoznajte Keneta Vajta

Rođen je 1936. u Glazgovu. Studirao je francuski, nemački i filozofiju na univerzitetima Glazgova, Minhena i Pariza. Svoje prve knjige objavio je sredinom šezdesetih u Londonu, a onda se sklonio s britanske scene i 1967. nastanio u okolini Pirineja. Objavio je čitav niz knjiga u Francuskoj, gde je dobio više važnih nagrada, a takođe je na Sorboni radio kao profesor poetike 20. veka. Osnivač je Međunarodnog instituta za geopoetiku, a danas živi u Bretanji. IK „Geopoetika“ dosad je objavila pet njegovih knjiga na srpskom jeziku, među kojima su „Visoravan albatrosa“, „Pisma iz Srbije i Crne Gore“, „Divlji labudovi“…

Izvor: Građanski list