Autor: Margaret Sezar-Tompson
Izdavač: Mono i Manjana
pevod: Tatjana Simonović
Ponovo karipske teme. Ove godine sjajni roman Mari Vje-Šove Ljubav, bes i ludilo omogućio nam je duboko zaranjanje u burnu, nasilja i straha punu istoriju Haitija. Ovoga puta pred nama su knjiga koja nas na podjednako impresivan način vodi kroz istoriju jedne druge zemlje tog regiona i autorka koja po talentu i spisateljskoj zrelosti ne zaostaje mnogo za Vje-Šoveovom. Ako su prve asocijacije na Haiti vudu, Papa Dok i Tonton Macoute, zemlja kojom se bavi Gusareva kći u svest priziva brojnije i znatno notornije pojmove: rege, gandža, i da ne nabrajam dalje, svi ste već skapirali. Manje je poznato, ali za knjigu veoma važno da su na Jamajci u jednom periodu živeli holivudska zvezda Erol Flin i pisac romanâ o Džejmsu Bondu, Ijan Fleming. Polazeći od ovih ličnosti Margaret Sezar-Tompson uvodi čitaoca u svoju zavodljivu mešavinu istorije i fikcije, koja se pokazuje kao odlično oruđe za prodiranje u jedinstveni duh i istorijski usud ovog karipskog ostrva.
Delimično zasnovana na činjenicama, ova knjiga već na početku iznenađuje. Počinjemo da čitamo roman o godinama koje je Flin proveo na Jamajci da bi nas autorka odmah obavestila da su osim Flina sve ličnosti i većina događaja izmišljeni. Flin, osim toga, umire negde na polovini knjige, tako da čitalačka očekivanja s početka ostaju izneverena. Zauzvrat, međutim, dobijamo mnogo više. Najpre čitamo o Flinovoj vezi sa lokalnom, znatno mlađom, devojkom (ti događaji su, prema rečima autorke, izmišljeni), da bi polako prava tema Sezar-Tompsonove počela da izlazi na videlo. Nije ovo knjiga o Flinovim karipskim godinama već o nečemu daleko zanimljivijem, o samoj Jamajci u turbulentnom periodu od završetka Drugog svetskog rata pa do sredine sedamdesetih godina. On obuhvata najpre odjek revolucionarnih zbivanja na obližnjoj Kubi tokom 50-ih i navalu kubanskih izbeglica na Jamajku posle pobede Kastra, zatim sticanje nezavisnosti 1962. i prvu vladavinu socijaliste Majkla Menlija, obeleženu nasiljem i nemirima. Paralelno sa ovim odvijaju se i druga, ništa manje uzbudljiva zbivanja, kao što su nastanak ska i rok stedi muzike, masovna konzumacija droga i prikriveno delovanje agenata CIA. No, možda najzanimljivija strana ove knjige jeste to što autorka uspeva vrlo ubedljivo da predstavi duh svog naroda, sastavljenog od došljaka sa raznih strana, koji su se međusobno izmešali. Prilikom dobijanja nezavisnosti Maruni i rastafarijanci vuku svako na svoju stranu. Jedan od likova na to kaže: „Brine me, čoveče, da vidim Jamajčane podeljene, a nismo još ni postali nacija“. Ako ništa drugo, ovaj duboki uvid u nastanak, prirodu i iskušenja jednog naroda jeste ono zbog čega ne bi trebalo preskočiti ovu knjigu.
Sva ova zbivanja predočena su iz svojevrsne ženske perspektive. Majka i ćerka, dve po mnogo čemu osobene žene, prizma su kroz koju se prelama jamajčanska istorija treće četvrtine XX veka. Sezar-Tompsonova superiorno ocrtava njihovo mešovito poreklo, potragu za identitetom, duboku vezanost za rodnu zemlju i probijanje u visoko jamajčansko društvo, da bi nas u finalu romana promišljeno dovela do razrešenja niza dugo zakopanih „tajni i laži“ vezanih za njihove ličnosti.
Gusareva kći nabijena je uzbudljivom istorijskom i kulturološkom građom, koja se umešno prepliće sa fikcijom, tako da čitava stvar postaje još interesantnija. I važnije, ona podjednako uspešno predstavlja i ono lično i ono kolektivno u svima nama koji živimo na istorijski nemirnim područjima. Delo izuzetno talentovane autorke, koje je sasvim sigurno premašilo moja očekivanja.
Izvor: B92 Rastko Simić