Tanjug je sproveo anketu među piscima da odaberu jednu knjigu koja je u poslednje vreme ostavila na njih najveći utisak i po kojoj će pamtiti prošlu godinu.

Akademik Svetlana Velmar Janković je, bez razmišljanja, odgovorila : „Dunav“ Klaudija Magrisa knjigu koju sam ponovo pročitala posle dve decenije, jer mi je trebalo za moju buduću knjigu. Ona je dodala da „mnogo voli Magrisa, čak više od ‘mojih’ Francuza, jer on je izuzetan evropski pisac“.

Inače, „Dunav“ objavljen 1986., se smatra za Magrisov „Magnus opus“, a doneo mu je svetsku slavu i brojne nagrade u rodnoj Italiji i mnogim evropskim zemljama. Magrisa sada objavljuje u Srbiji izdavačka kuća “ Arhipelag“.

Ljiljana Šop: „Beguni“ Olge Tokarčuk

Književni kritičar, esejista, Ljiljana Šop, aktuelni član Ninovog žirija kritike za roman godine, nije želela da navede neko delo domaćeg pisca jer se to kosi sa radom u žiriju, čija će konačna odluka biti saopštena 17 januara, ali je imala odmah spreman odgovor da je za nju knjiga godine „Beguni“ poljske književnice Olge Tokarčuk u izdanju „Paideie“.

Prema rečima Šopove „ovo je roman kakav se piše jednom u mnogo godina i pamti kada se mnoge usputne knjige zaborave, roman koji je napisala Poljakinja, ali koji ne poseduje nacionalne, vremenske, generacijske, tematske, žanrovske granice.

„Ponudila bih je kao ozbiljnu lektiru i vrlo dobrim savremenim piscima kada ne čitaju sebe i svoje prijatelje“, poručila je Ljiljana Šop.

Vladislav Bajac: Memoari Ingmara Bergmana

Književnik Vladislav Bajac koji se ubraja među najpoznatije savremene srpske pisce sa internacionalnom reputacijom što su potvrdile brojne nagrade i prevodi odabrao je kao „svoju“ knjigu ovih dana memoarske zapise Ingmara Bergmana „Rođen u nedelju“.

Podsetivši da je „Geopoetika“ objavila 2009. godine Bergmanovu knjigu „Najbolje namere“ Bajac je rekao da „Rođen u nedelju“ predstavlja nastavak priče o njegovim roditeljima, porodici, ali ono što ga najviše fascinira je da „nije istrošio tu temu već na originalan način, duhovit u svoj svojoj ozbiljnosti piše o sebi i svojima“. Bajac smatra da Bergman, iako prevashodno čovek filma i teatra, može da zaseni mnoge cenjene književnike i da je pisac „koji još nije pročitan kako to zaslužuje“.

„Rođeni u nedelju“ će se pojaviti na srpskom početkom ove godine.

Darko Tanasković: „Građevina životopisa“ Mila Gligorijevića

Najugledniji savremeni srpski orijentalista, prof. dr Darko Tanasković, član Udruženja književnika Srbije i Srpskog PEN centra, sa više od 600 bibliografskih jedinica, odabrao je kao knjigu, koju će da pamti, „Građevinu životopisa“ publiciste, novinara Mila Gligorijevića u izdanju „Službenog glasnika“.

„Knjiga obuhvata niz ogleda o srpskim piscima sa kojima se družio i vodio razgovore ili u vidu intervjua (za nedeljnik “ NIn“) ili su to neobavezni dijalozi“ objasnio je Tanasković i dodao da je Gligorijević pokazao u punom sjaju sposobnost da otkrije pisce na pravi način i ljude u njima stavljajući ih u određeno okruženje i vreme.

Sanja Domazet: „Nova zemlja“ Đampe Lahiri

„Kada sumiram sve pročitane knjige u godini koja je prošla ne mogu, a da na prvo mesto ne stavim Đampu Lahiri i njenu zbirku priča „Nova zemlja“, koju je objavila izdavačka kuća ‘Beobook'“, glasio je odgovor romansijerke, dramskog pisac i esejiste dr. Sanje Domazet na Tanjugovu anketu.

„Lahirijeva je američka spisateljica indijskog porekla i iskustva brojnih indijskih emigranata tema su njenih priča, ali kao i kod svih velikih pisaca one imaju univerzalnu vrednost“, istakla je Domazet i ocenila da autorka „uspeva da prikaže čitavu šekspirovsku tragikomediju i jad svakog ljudskog života“.

Njena proza je snažna, rečenice ubojite, ali tok pripovedanja uvek strogo kontrolisan. „Nova zemlja“ knjiga je sačinjena od nekoliko dužih pripovesti, poslednja je gotovo kratak roman, o ljubavi koja se završava nesrećno. Odjednom, Lahiri govori u prvom licu i ispisuje sledeće rečenice, kojima završava ovu knjigu: „Bila sam trudna. Dete nije bilo tvoje. Pazili smo. Otišao si i za sobom nisi ostavio ništa“.

Pred nama je proza o vrhunskoj praznini koja je istovremeno i zenovski vrhunska punoća ljudskih života. Inače, Đampa Lahiri rodila se Londonu, šezdesetih godina dvadesetog veka, a odrasla je na Rod Ajlendu. Iako Amerikanka, oseća se u njenom pripovedanju snažan uticaj indijske kulture.

Dobitnica je Gugenhajmove stipendije, a pre „Nove zemlje“ napisala je još dve knjige. Njena debitantska zbirka priča „Tumač bolesti“ dobila je Pulicerovu nagradu za književnost 2000. godine, nagradu PEN/Hemingvej i titulu Debitanta godine časopisa „Njujorker“.

Njen roman „Imenjak“ proglašen je istaknutom knjigom „Njujork tajmsa“, ušao je u finale izbora za najbolju knjigu „Los Anđeles tajmsa“, a „USA tudej“ i „Entertejnment vikli“, kao i niz drugih izdavača, uvrstili su ga među najbolje knjige godine. Đampa Lahiri živi u Bruklinu u Njujorku.

Vladimir Kecmanović: „Glad“ Knuta Hamsuna

Nova mlada zvezda srpske literarne scene Vladimir Kecmanović izjavio je da „od knjiga koje je pročitao u poslednje vreme najviše ga se dojmila „Glad“ Knuta Hamsuna.

„Hamsunova dela koja sam pre „Gladi“ čitao, ostavljala su na mene vrlo različite utiske, tako da svako delo ovog pisca čitam sa posebnim osećajem neizvesnosti“, ispričao je Kecmanović i konstatovao da „Plodovi zemlje“ i „Krug se zatvara“ i dalje ostaju najbolje što je pročitao od Hamsuna , ali, „Glad“ u ličnoj hijerarhiji sada stoji odmah ispod njih“.

„Bez razmišljanja izdvajam knjigu „Čovek u senci“ Radomana Kanjevca. (Službeni glasnik, 2010. ) izjavila je pesnikinja, novinar, urednik „Književnog magazina“ Marija Midžović, kojoj se najnovija zbirka poezije „Poludragi“, upravo pojavila.

Kako je precizirala Midžović, Kanjevac je “ u najboljoj tradiciji mislilaca racionalizma segmentirao svoje mikro memoare iz sadašnjasti na poglavlja: O književnosti, O vlasti, O slobodi, O vremenu, O simbolima, O novinarstvu,O ljudima , O narodu, O istini i laži, O gradovima…. otkrivajući da ne oseća gorčinu.

„Bilo da govori o kratkoj kosi feministkinja, srpskom novinarstvu ili Dostojevskom puna mera ljudskosti, misterija koju u nedostatku boljeg termina nazivamo „poetskom pravdom“ obasja nas u svakoj Kanjevčevoj majstorskoj crtici iako on govori o vremenu, čija težina izmiče svakom poređenju“, zaključila je Midžović.

Žarko Trebješanin: „Odabrana dela“ Nikole Rota

Profesor psihologije beogradskog Univerziteta Žarko Trebješanin smatra da je „jako značajno da su se na 100 godišnjicu rođenja akademika Nikole Rota pojavila njegova „Odabrana dela“ u izdanju Zavoda za udžbenike u pet knjiga.

„To mislim da je zaista lepo i da smo se odužili jednom od najvećih i najpoznatiji psihologa, koji je našu kulturu zadužio brojnim vrednim knjigama i udžbenicima iz kojih su učile brojne generacije“, kazao je Trebješanin.

Izvor: RTV/Tanjug