Karavađo – „Hristovo rođenje sa sv. Lavrentijem i sv. Franjom“ (1609)

Crno tržište umetničkih dela najunosnije na planeti

BEOGRAD – Krađa gotovo neprocenjivih umetničkih dela i dalje zadaje glavobolje policajcima i agentima širom sveta. I prošle godine lopovi su bili aktivni, što samo pokazuje da originalna umetnost ostaje najunosnije i najtraženije materijalno dobro na planeti.

Iz Muzeja moderne umetnosti grada Pariza krajem maja 2010. ukradeno je pet slika ukupne vrednosti oko 100 miliona evra. Nestali su „Golub sa graškom“ (1911) Pabla Pikasa, „Pastorala“ (1905) Anrija Matisa, „Maslinovo drvo blizu Estaka“ (1906) Žorža Braka, „Žena s lepezom“ (1919) Amedea Modiljanija i „Mrtva priroda sa svećnjakom“ (1922) Fernana Ležea, sve sama remek-dela svoje vrste. Reč je o drugoj najvećoj krađi umetničkih dela u istoriji. Neslavni rekord i dalje drže kradljivci koji su marta 1990. opustošili Muzej Izabele Stjuart Gardner u Bostonu.

Ukradeno je 13 slika ukupne vrednosti 300 miliona dolara, između ostalog Vermerov „Koncert“, Maneov „Kod Tortonija“, Flinkov „Pejzaž sa obeliskom“ i tri Rembrantova dela, uključujući i „Buru na Galilejskom jezeru“ iz 1663. godine. Na slici je opisano jedno od Hristovih čuda, kad je umirio talase na Galilejskom jezeru. Reč je o jedinom Rembrantovom morskom pejzažu. Budući da je na brodu 14 osoba, veruje se da je Rembrant naslikao sebe uz Isusa i 12 apostola. Jedini muškarac koji gleda direktno ka posmatraču je, navodno, umetnikov autoportret.

Poslednjeg dana stare godine španska policija objavila je video sa snimcima najtraženijih umetničkih slika. U bazi podataka ukradenih dela nazvanoj „Dulsineja“ nalazi se preko 8.000 slika, skulptura, rezbarija, arhitektonskih i arheoloških predmeta. Nestali radovi bi na crnom tržitu mogli da dostignu „astronomsku cenu“, kažu stručnjaci.

Primera radi, ulje na platnu Pola Sezana, „Over na Oazu“ (1879-82) procenjeno je na 4,8 miliona evra. Slika je ukradena 31. decembra 1999. iz Ešmolovog muzeja pri Oksfordskom univerzitetu. „Reč je o važnom primeru prelaska iz rane u zrelu fazu umetnikovog stvaralaštva“, kaže dr Kristofer Braun, direktor muzeja. „Na njemu je gradić u kojem je Sezan živeo i radio u kratkom periodu“.

Karavađovo „Hristovo rođenje sa sv. Lavrentijem i sv. Franjom“ (1609) istrgnuto je iz rama u oratorijumu Sv. Lavrentija u Palermu 16. oktobra 1969. Slika ima skoro četiri kvadratnia metra (268×197 cm) i visila je iznad oltara. Iako zvanično niko nije okrivljen za krađu, na jednom suđenju 1996. bivši mafijaš je priznao da je ukrao delo, ali drugi izvori navode da su kradljivci bili amateri koji su sliku prodali drugim bosovima. Uprkos brojnim nagađanjima do čijih je sve ruku „Rođenje“ dospelo, ono još nije pronađeno i zvanično je najčuvenija ukradena slika na svetu prema listi FBI. Američki istražitelji procenili su je na 20 miliona dolara, ali ta vrednost je besmislena s obzirom na to da je, zbog popularnosti, delo nemoguće prodati.

Stručnjaci pokušavaju da uđu u trag i delima Van Goga – „Žutilice i makovi“ (1886) ukradenim iz egipatske Gize, kao i „Pogled na more u Ševeningenu“ (1882) i „Verska zajednica napušta reformisanu crkvu u Nunenu“ (1884) nestale decembra 2002. iz umetnikovog muzeja u Amsterdamu. Iako su dvojica lopova uhvaćena i osuđena za krađu, pomenute slike još nisu pronađene. Pejzaž iz Ševeningena naročito je značajan jer je Vinsent slikao na licu mesta uzburkano more, olujno nebo i čamac koji se bori s vetrom. I sam se borio sa jakim vetrom i peskom koji se lepio za mokre boje, a nekoliko zrnaca bilo je vidljivo i na platnu.

U oružanoj pljački februara 2008. iz kolekcije E. G. Birlea u Cirihu ukradene su četiri slike. Dve su vraćene, dve još nisu: „Grof Lepik sa kćerkama“ (1871) Edgara Degaa i „Mladić u crvenoj jakni“ (1894/5) Pola Sezana.

Španski policajci tragaju i za slikama „Dama sa šeširom“ Tuluz-Lotreka, ukradenom iz jedne galerije u Italiji i „Nepoznatom ženom“ i „Rukom“ Španca Dijega Velaskeza (1599-1660) koje su nestale 1989. iz Kraljevske palate u Madridu.

Veliki podstrek za lovce na ukradene slike bilo je nedavno uspešno rešavanje slučaja nazvanog „najvećom pljačkom savremene umetnosti u Španiji“, kada je 28. novembra iz transportnog kamiona ukradeno preko 30 dela ukupne vrednosti oko pet miliona evra. Među njima su bili crtež Pabla Pikasa i desetine radova baskijskog vajara Eduarda Čilide. Pronađeni su u magacinu u madridskom predgrađu Hetafeu

Najčuvenije krađe umetničkog blaga u Srbiji

Srećna okolnost je što je pre oktobarskih događanja 2000. godine i „revolucionarnog“ paljenja i pljačkanja Narodne skupštine napravljen popis slika, te su mnoga dela vraćena već u prvih mesec dana dok je važilo pravilo da se „pošteni lopovi“ ne identifikuju.

Ipak, sve slike nisu vraćene, a javnost zapravo nikad nije ni saznala šta se u parlamentu nalazilo. Na sajtu MUP-a i danas stoji da nedostaje još 55 slika.

Među delima kojima se naočigled hiljada ljudi zameo trag ima ih sa potpisom Petra Lubarde, Milana Konjovića, Petra Dobrovića, Mila Milunovića, Milana Kečića, Zlatka Price, Boška Karanovića, Zore Petrović, Nikole Graovca, Branka Šotre, Milića od Mačve…

Drugi ginisovski slučaj krađe slika u Srbiji dogodio se pola godine kasnije, kada je iz zgrade Apatinske pivare u noći između 19. i 20. maja odneto deset umetničkih dela velikih srpskih slikara, među kojima su ulja Milana Konjovića, Stojana Aralice, Petra Lubarde, Miće Popovića, Nikole Graovca i Save Stojkova. Šest „apatinskih“ slika je pronađeno, ali četiri još nisu.

Treći slučaj krađe, ali svetskih razmera, dogodio se u Muzeju grada Novog Sada, januara 2006. godine, kada su umetničke slike „Portret oca“, pripisana Rembrantu, „Seneka“, pripisana Rubensu, „Pejzaž sa pecarošem“ Pjera Frančeska Mole i „Glava Hrista“, delo nepoznatog holandskog ili nemačkog autora iz 16. veka, odnete netragom. Potraga za njima još traje.

Izvor: Blic Online Miona Kovačević