Članovi beogradskog Književnog društva „Sveti Sava“, pred prepunom salom, u Kući Đure Jakšića, održali su grupnu promociju – nastupilo je dvadesetak autora, koji su predstavili svoje radove – pesme, kratke priče ili prozne odlomke. Većina prisutnih književnika objavila je svoja dela u Biblioteci Pesnička manufaktura Beogradske manufakture snova snova i u drugim edicijama ovog književnog društva. Program je vodio pesnik i jedan od urednika – Živko Nikolić. U uvodnoj reči on je pružio kratke informacije o radu i izdavačkoj delatnosti udruženja. Naime, za sedamnaest godina postojanja objavljeno je više stotina naslova iz oblasti poezije i proze, književne kritike, esejistike, istoriografije i dr.

Po završetku uvodne reči predstavili su nam se autori.

Bojana Stojanović Pantović, profesor na Univerzitetu u Novom Sadu, (Odsek za komparativnu književnost), svoj pesnički prvenac objavila u izdanju Biblioteke Pesnička manufaktura Beogradske manufakture snova.

Jedan od pokretača ove edicije bio je i Nemanja Mitrović, pisac i slikar, koji je pročitao svoje stihove iz zbirke Kraj plavih reka.

Pesnikinja Slađana Ristić predstavila nam se stihovima iz zbirke pesama Prepoznavanje muze, a Mikailo Bodiroga skrenuo je pažnju na sebe originalnim i duhovitim proznim minijaturama. Mirko Magarašević nam je potom kazivao stihove iz zbirke Svetosavski kalem, a Radomir Mićunović čitao je stihove iz svoje knjige pesama Kožni povez.

Odlomke iz dela preminulih članova (Zorana Milića i Miloša Komadine, Zorana R. Novakovića i Ilije Bratića) čuli smo u izvedbi glumca Mrđana Ognjanovića. Kratke prozne zapise Miloša Komadine izdavač je objavio posthumno.

Tokom večeri imali smo prilike da čujemo i Čedomira Ljubičića, Nebojšu Ćosića, Slavka Pavićevića, Aleksandra Ljubišu, Radivoja Stojkovića, Dragislava Hadžitančića, Darka Habazina, Dušana Cicvaru idr.

I na samom kraju programa, nastupili su osnivači i urednici ovog književnog društva: Staniša Nešić, Živko Nikolić i Slavoljub Marković.

Tanja Milutinović

ČIČA

Živeo jednom tako jedan čovek u belom gradu, celog života bio je švorc, gajio je samo nadu. Ceo grad ga je znao, nije ubijao ni krao, nije imao posao, ni kuću ni prijatelje. Spavao je pod mostom, jeo je malo, celog života bavio se postom. Pio je malo, neku kap kad bi pala. Zvali su ga Čiča Sutra. Pitali ga: šta čeka. Rekao je: Sutra. – Kad ćeš nešto da radiš? – Sutra. Šalili se i pitali: Kad ćeš da umreš – Sutra. Niko nije znao otkud on u belom gradu. Umeo je samo da diše. Da traži ulice bez ljudi i da se budi, sutra. Pitali ga: Kad ti je najlepše bilo u životu? Rekao je sutra. Umro je juče. Čiča sutra. Začudio se kako nema više jutra. Poslednji put se začudio, nije se probudio, a sutra je pao sneg i pokrio i čiču i priču.
(Mikailo Bodiroga, iz zbirke Mace)

 

*
Zašto je ljubav smisao svega?
Jer je bez nje sve besmisleno.

Ljubav je kao lek,
prija samo kad ima potaman.

Previše opija i ubija,
premalo ništa ne menja.

*
Vazduh je još topao,
pun mirisa, zujanja buba,
semena vitlanog vetrom.

Sve će pasti sa lišćem,
sa snegom,
vazduh će ostati sam.

Zimski vetar još okleva,
hladan kao vatra
koja neće da se primi.

(Nemanja Mitrović
iz zbirke Pare ili život)

SALTO MORTALE

Javljam se, ovog puta, sa razboja.
Imam neizlečivu sklonost.
Družim se sa samoubicama.
Postojano njušim smrt,
Dok se ptičari vraćaju
povijena repa.
Nisam nikad obećavao da ću ih upesmiti,
ali moram.
Zbog obrta.

Radomir Mićunović (iz zbirke Kožni povez)

 

KUMANSKA DEVOJKA

od roda kumanskog
najlepša devojka
lozi nalikuje

povija se
laganija od dima
u plavet razuđenu

tok rekama zastaje
pticama prestaje let
kad njen treperi glas

ona je ruzmarin
kad se utuli luč
ona je vidra kad svanjiva

Živko Nikolić (Iz zbirke Istočne zone)