David Grosman Fotodokumentacija „Politike“

Knjigu Davida Grosmana „Do kraja zemlje“ objavio „Arhipelag“

Izdavačka kuća „Arhipelag“ objavila je novi roman Davida Grosmana (1954), pod naslovom „Do kraja zemlje“, u prevodu Davida Albaharija. Roman, koji govori o izraelsko-palestinskim odnosima, već je objavljen u dvadesetak zemalja.

„Do kraja zemlje“, ističe Gojko Božović, uzbudljiva je, nesvakidašnja saga o izraelsko-palestinskim odnosima, o ljubavi i patnji, i o pogibiji sina u ratu sa Hezbolahom u Libanu. Istorija i savremenost, ljubav i mržnja, strast i očaj, bol i bes, skrušenost i bekstvo od zadatog života, sećanje i stvarnost, osnovne ljudske vrednosti u svetu punom nasilja, svakodnevni život sa stalnim strahom od novog rata ili od rata koji je u toku ili od bombaša samoubica – sve su to velike teme Grosmanovog romana kazanog u duhu uzbudljive, iznijansirane i slojevite priče. Grosman pripoveda sugestivno i uzbudljivo, a njegov roman dobija snagu velike freske i polifonije u kojima se sabiraju slike i glasovi, iskustva proživljenog života i sve ono što je vredno sećanja.

Kako sam Grosman kaže, roman „Do kraja sveta“ je njegova najintimnija knjiga. Govoreći o istoriji izraelsko-palestinskih odnosa, Grosman pripoveda o savremenim događajima, a jedno od finala ove uzbudljive i voluminozne knjige jeste pogibija piščevog sina u jedinicima izraelske vojske na samom kraju rata sa Hezbolahom.

Ovaj roman je dobio čitav niz priznanja prošle godine: nagradu „Albatros“, nagradu nemačkih izdavača i knjižara za mir, „Do kraja zemlje“ jedan je od deset najboljih romana objavljenih u Izraelu u protekloj deceniji u izboru Velikog žirija kritike najčitanijeg izraelskog dnevnog lista „Jediot Aharonot“, a Davig Grosman je nedavno proglašen za jednog od sto globalnih mislilaca u izboru magazina „Foreign Policy“.

David Grosman živi u Jerusalimu. Jedan je od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca i, svakako, najvažniji savremeni izraelski autor. Njegova najvažnija dela su: „Osmeh jagnjeta“, „Intimna gramatika“, „Cikcak dečko“, „Vidi pod: Ljubav“, „Budi moj nož“, „Neko da pobegnem sa njim: Roman o neponovljivom gradu Jerusalimu“, „Njeno telo zna“, „Lavlji med“, „Do kraja zemlje“. Objavio je i nekoliko knjiga proze za decu i omladinu, od kojih je najpoznatiji kratki roman „Duel u Jerusalimu“. Najvažnije publicističke knjige: „Žuti vetar“, „Slušajući na žici: Razgovori sa Palestincima u Izraelu“, „Smrt kao način života“. Po Grosmanovim romanima „Osmeh jagnjeta“ i „Vidi pod: Ljubav“ snimljeni su filmovi. „Arhipelag“ je, do sada, objavio tri Grosmanove knjige: „Vidi pod: Ljubav“, „Njeno telo zna“ i sada „Do kraja zemlje“.

Na kraju knjige je autorova beleška o nastanku romana: „Ovu knjigu sam počeo da pišem u maju 2003. godine, šest meseci pre kraja služenja vojnog roka mog najstarijeg sina Jonatana, i godinu i po pre nego što je njegov mlađi brat, Uri, bio regrutovan. Obojica su služili u oklopnim jedinicama. Uri je znao zaplet i likove romana. Svaki put kad smo razgovarali telefonom i kada bi došao kući na odsustvo, pitao bi šta je novo u knjizi i životu njenih likova. „Šta si im uradio ove nedelje?“ bilo je njegovo redovno pitanje. Veći deo svog roka proveo je na okupiranim teritorijama, u patrolama, izviđanjima, zasedama i kontrolnim punktovima, i povremeno mi je pričao o dogodovštinama.

U to vreme, osećao sam – ili, tačnije, želeo sam – da ga knjiga koju sam pisao zaštiti. Dvanaestog avgusta 2006. godine, u poslednjim satima Drugog libanskog rata, Uri je ubijen u južnom Libanu. Raketa je pogodila njegov tenk dok je pokušavao da spase vojnike iz drugog tenka. Zajedno sa Urijem, poginuli su i svi članovi posade njegovog tenka: Bnaja Rein, Adam Goren i Aleks Bonimovič. Kada je prošla šiva, predviđeni period žaljenja, vratio sam se knjizi. Najveći deo je već bio napisan. Ono što se najviše od svega promenilo bio je odjek stvarnosti u kojoj je napisana konačna verzija“.

Posle čitanja romana „Do kraja zemlje“, Pol Oster je rekao: „Ovo je knjiga ogromne snage i intenziteta, remek-delo Davida Grosmana. Flober je stvorio Emu, Tolstoj Anu, a Grosman Oru – u potpunosti živu, posve otelotvorenu. Progutao sam ovaj obimni roman u grozničavom transu. Bolno, lepo, nezaboravno“.

Izvor: Politika Z. Radisavljević