Tadeuš Ruževič, poljski pesnik, dramski i prozni pisac, rođen 09.10.1921. godine u Radomskom. Objavljuje od 1938. Njegova zbirka pesama Nemir (1947) ugaoni je kamen u poljskoj posleratnoj poeziji i zametak tzv. poetike „stegnutog grla“. Važnije zbirke pesama su mu: Crvena rukavica (1948), Srebrni klas (1955), Glas anonima (1961), Ništa u Prosperovom plaštu (1962), Lice (1964), Lice treжe (1968) i dr., a najnovija – Bareljef (1991). Poznate su mu drame Kartoteka (1961), Svedoci ili naša mala stabilizacija (1962), Četvoronoљke (1972) i mikroroman Smrt u starim kulisama (1970).

 

RASTRZANI U ŽURBI

 

Kako se mi sakatimo

rastrzani u žurbi

kako se mi sakatimo

uzajamno okrutni

usredsređeno budni

nepogrešivi u zadavanju udaraca

 

zabijamo jedno u drugo

oštrice oštrene

danju i noću

ležimo u mraku

s malim zatvorenim

ustima od leda

 

ležimo kraj zaboravljenih tela

a svako od nas govori za sebe

kakva muka

i čemu sve ovo

govorimo u sebi

mičući usnama

 

LAMENT

 

Vama se obraćam sveštenici

učitelji sudije umetnici

obućari lekari referenti

i tebi moj oče

Saslušajte me

 

Nisam mlad

neka vas vitkost moga tela

ne zavarava

ni nežna belina vrata

ni vedrina otvorenog čela

ni malje pod slatkom usnom

ni osmeh anđeoski

ni korak gipki

 

Nisam mlad

neka vas moja nevinost

ne uzbuđuje

ni moja čistota

ni moja slabost

krhkost i jednostavnost

 

Dvadeset mi je godina

ja sam ubica

ja san oruđe

slepo kao mač

u ruci dželata

ubio sam čoveka

i crvenim prstima

milovao sam bele grudi žena

 

Unakažen nisam video

ni nebo ni ružu

pticu gnezdo drvo

svetog Franju

Ahila i Hektora

Punih šest godina

iz nozdrva je izbijalo isparenje krvi

Ne verujem u pretvaranje vode u vino

ne verujem u oproštaj greha

ne verujem u vaskrsenje tela