DUŠAN MIKLJA – New York, Београд
Rukovodeći se filozofijom Should I Stay or Should I Go, neizbrojivo mnoštvo mladih je tokom poslednjih 20 godina izabralo manju nevolju i napustilo Srbiju; Miklja progovara o tome šta ih je dočekalo kada su stigli Tamo. Na mestu gde se završava Stankovićev The Box, počinje New York, Београд
Đorđe Bajić
Dok je zemlju nekada napuštala sirotinja „trbuhom za kruhom“, danas odlaze najobrazovaniji, oni koji (misle da) ovde ne mogu dovoljno da se ostvare. Tako stižemo do Beograđanki u Njujorku, heroina Dušana Miklje, tri lepe i pametne devojke koje su se odvažile da „zagrizu“ Veliku Jabuku. Priča je smeštena u 1999. godinu i većim je delom ispričana u prvom licu – iz ugla Jelene, Katarine i Marije, junakinja čije živote pratimo.
Jelena je tek pristigla u Njujork, pobegla od bombardovanja i sankcija. Kod kuće je ostavila brižnu porodicu i verenika za koga bi, bez obzira na razdvojenost, želela da se što pre uda. Katarina i Marija su se već iskusne Njujorčanke, ali i one imaju svoju muku.
Bolest oca Mariju stavlja pred zbor – vratiti se u Beograd i izgubiti pravo na povratak u Ameriku ili ostati i oglušiti se na molbe najmilijih. Sklopivši brak iz računa sa Džonom, zgodnim kolegom sa posla kome više odgovara „druga vrsta lepote“, Katarina mora da bira između njega (Džon naprasno počinje da pokazuje interesovanje za svoju mladu suprugu) i dugogodišnjeg dečka Miroljuba koji radi kao stjuard.
New York, Београд se lako i brzo čita, drži pažnju zahvaljujući šarmantnim segmentima kao što su Jelenino venčanje „na daljinu“ ili noćni vudu ritual ispod Bruklinskog mosta, a može se (uz malo mašte) doživeti i kao posrbljena, pristojnija i „okrnjena“ (umesto četiri – tri drugarice) varijanta Seksa i grada Kendas Bušnel.
Dok se Keri, Samanta, Šarlot i Miranda premišljaju koje cipele da odaberu i u kom restoranu da večeraju, tri Srpkinje strepe od deportacije, rade po tri posla kako bi sastavile kraj sa krajem i tuguju za zavičajem.
New York, Београд nije moderni književni klasik. Postupci i motivacija likova nisu uvek najjasniji, a ne pomaže ni to što su junakinje po svom mentalnom sklopu slične kao jaje jajetu. Miklja više nagoveštava nego što pruža, uglavnom se zadržavajući na površini, bez želje da se upusti u dublju analizu. Emigracioni blues je promišljeno ublažen komičnim elementima i ne zahteva preterano udubljivanje – kao takav idealno je štivo za plažu ili prekraćivanje vremena u gradskom prevozu.
Slično kao i u slučaju romana The Box, New York, Београд je nastao na osnovu filmskog scenarija. Ova geneza objašnjava manjak opisa i svođenje naracije na monologe i dijaloge.
Debi Nikite Milivojevića Jelena, Katarina, Marija je u postprodukciji i u domaće bioskope stiže tokom sledeće godine. Film (sniman na autentičnim njujorškim lokacijama) će, gotovo je izvesno, ponuditi jedno potpunije i zaokruženije upoznavanje sa junakinjama koje su u filmskoj verziji „oživele“ Borka Tomović, Jelena Stupljanin i Milica Zarić.
Izvor: Popboks Đorđe Bajić