MINISTARSTVO kulture u sredu je sa žaljenjem prihvatilo ostavku Ivana Tasovca na mesto direktora Beogradske filharmonije, uz obrazloženje da ne može da ispuni njegov zahtev i uveća plate u našem elitnom orkestru za 100 odsto, u momentu „kada se borimo za svako pojedinačno radno mesto“.
„U trenutku sveopšte krize koja ozbiljno potresa i Srbiju“, navodi se u saopštenju Ministarstva, „najvažniji zadatak Vlade i države je da zaštiti siromašne“, što je „jedina održiva kulturna politika“.
– Nisam dobio odgovore na pitanja koja sam postavio: šta su prioriteti Vlade upravo u ovom vremenu krize – obrazlaže Tasovac svoju ostavku. – Da li je to jačanje državnih ustanova kulture i socijalnog položaja zaposlenih u njima, ili finansiranje privatnih filmskih producenata, turističkih manifestacija, urbanih festivala ili sabora, kulturnoumetničkih priredbi za otvaranje sportskih događaja? Odgovori na moja pitanja će pomoći i njima da pronađu rešenje i realizuju svoju brigu o siromašnima. Uzdržao bih se od definisanja siromaštva i licitiranja oko plata u raznim upravnim odborima, reći ću vam samo da su muzičari u našem najelitnijem orkestru prinuđeni da tezgare u jednom širokom spektru, od splavova do Muzičke akademije.
Tasovac naglašava da u pismu koje je uputio Ministarstvu kulture i nije zatražio povećanje plata zaposlenih u Filharmoniji za 100 odsto, već samo napravio paralelu – za koliko bi se povećale plate svih zaposlenih da je Vlada prema Filharmoniji imala isti odnos kao prema Republičkoj izbornoj komisiji.
– Kada sam stupao na direktorsku poziciju, Filharmonija nije prodavala više od 18 karata ni za jedan nastup: danas unapred rasprodajemo po celu sezonu – seća se sad već bivši direktor. – Rekli su mi i da nikada neću moći da promenim dotadašnji način polaganja audicija, pa se one danas odvijaju iza paravana; da nećemo uspeti da nabavimo nove instrumente, pa čak ni frakove stare 26 godina. Ubeđivali su me da nikada neću uvesti jaka imena u umetnički bord, u kojem su sada Dejvid Štern, Dimitri Aškenazi…, a uz telavivsku, jedina smo filharmonija u svetu koja ima Fond Zubina Mehte.
Uprkos ostvarenim rezultatima, prosečno primanje člana Filharmonije od 38.000 dinara teško da je dovoljno i za puko preživljavanje porodica onih koji svakodnevno, postizanjem vrhunskih umetničkih dometa, potvrđuju status elitnih muzičara. Pojedini muzičari, paralelno angažovani i u ansamblima drugih kuća poput Orkestra Narodnog pozorišta i Simfonijskog orkestra RTS, ogorčeni su činjenicom da su primanja u Filharmoniji, i inače ubedljivo najniža, u gruboj nesrazmeri sa postignutim rezultatima i količinom uloženog truda.
Prva violina orkestra Beogradske filharmonije Ksenija Milošević kaže:
– Od dolaska Tasovca na čelo institucije po svemu smo postali deo sveta: od same zgrade renovirane po svetskim standardima, preko donacija odličnih instrumenata, do zaista sjajnih sezona, sa sve više vodećih dirigentskih imena i solista koji su zvezde svetskog glasa – kaže prva violina. – Jedino što nije ne na svetskom, nego ni na kakvom nivou su naša primanja. Ljudi još rade iz entuzijazma, ali to je neodrživo na duže staze, jer mi svakog petka imamo premijeru, što iziskuje predan, ozbiljan rad. Filharmonija okuplja visokoobrazovane muzičare, koji od malih nogu prolaze proces stalnog usavršavanja, i definitivno zaslužuju bolji tretman.
MALI KORAK
TASOVAC nam je u sredu rekao da nema nameru ni da razmatra mogućnost svoje kandidature za mesto upravnika Narodnog pozorišta.
– Da bi se završio posao u Filharmoniji, ostao nam je još samo taj mali korak: da ne budemo prinuđeni da postanemo orkestar za svadbe i sahrane za kakve, s obzirom na programe novogodišnjih koncerata, ova vlast ima i razumevanja i finansija.
NEDOSTIŽNA EVROPA, ALI I BALKAN
ČLANOVI velikih američkih orkestara imaju plate od8.000 do 20.000 evra mesečno, a nacionalnih filharmonija vodećih država Evrope – od 4.000 do 12.000 evra.
Članovi Beogradske filharmonije, daleko od Evrope, bili bi prezadovoljni statusom kakav imaju orkestri iz regiona: Zagreba ili Sofije sa po 1.200 evra, ili makar Bukurešta sa 1.000 evra.
Izvor: Večernje novosti M. Mirković
One Response
Опет се понавља, већ добро позната прича…у овој нашој Србијици никада нема пара за културу и пројекте, од заиста, пресудног значаја за само национално биће, све грађане и државу у целини. Уместо да се акценат ставља на такве и сличне области стваралаштва, власт нас свакодневно „трује“ причама о неопходности уласка у ЕУ, а да се притом она сама не понаша у духу поимања и сазнања неопходности улагања у културу…битно је, да се економски форум, три дана одржава на Копу, све са слоганом „чувања радних места“ – ваљда конобара, кувара и уопште угоститеља!? „Србијо, мајко, плачи.“