Aleksandar Ljubić, rođen je u Boru, 01.10.1991. godine. Student je Elektronskog fakulteta u Nišu. Piše poeziju i pripovetke. Njegova poezija dotiče u srž svakodnevice, baveći se svim onim što dotiče „moderno ponašanje“ čoveka. Zastupljena je po zbornicima i književnim listovima.
ISTORIJA POLJUPCA
Verovala je u bajke
U Atome i kosmos
U crne rupe i večnu ljubav
Strukturu paučine
Tek ovlaš dodir ramenom
I ona se zateturala
Prosuvši svoju biografiju
Sa druge strane stakla
Padaju neke dosadne kiše
Prestaće sutra
Kažu ljudi
Nekada je u kapima
Stanovao Bog
Sad su ga Atomi najuril
I hod na štulama
Volela je crveni karmin
Neke odvratne kiše ovih dana
Bila je kentaur
BESMRTNOST
Moje oči su pratile liniju
Lagano
Kao vožnja kroz pustinju
Gde nije jasno šta nas opčinjava
Veličina ili svetlost?
Mali i beskonačni istovremeno
Moje ruke pratile su liniju
Njenog boka
Skidala je odeću
I gledala me smešeći se iz sredine bića
I bilu je tu i besmrtnosti, svakako
Plesala po mesečini
A sa njom moje oči
Ili moj um
POGLED ODOZGO
Sa platnima mesto lica
Gde slikaju ekspresionisti
Napućenih usana osvajaju vikend
Umetnici, veliki i mali
Sa svojom slikom u novčaniku
Loš život neradnika
Gledanje na sat i život bez smisla
Vrtoglavica se nastavlja
FILM
Progoni me čudna slika
Žena
Sklona besmislu
Smeši se
Bašta njenih snova
Pusta
Samo tišina raste
U vrtovima
DAVNO ODGLEDAN FILM POČINJE
ODRAZ
Njen lik
Pretočen u ogledalima
Duša
Uništena snovima
Vizir
Prljav
Zahtevajući sebe
Zahtevajući nju
PESNIČKO VEČE
Sede u pačjoj školi
Kriju se po kosmosima
Prljavim hotelima i vozovima
Vezujući vokabulare
Verovatnoću i povez za oči
Kataraktu sačinjenu od vizije
Viju u raspravama o Hegelu i Ničeu
Kao i himnu (o )drugu Titu
A zar bi iko poželeo
Da bude drugačije