(o pranju novca već svi pričaju)

Uvek sam više voleo crnke nego plavuše. O plavušama sam čak ispričao i čuo više viceva nego o policajcima. Bio sam ubeđen da sa plavušama nikada neću imati neke dublje kontakte.

Jednoga dana sreo sam je na ulici. Po prvi put iz daleka sam pomislio : „Pa ovo i nije tako loša ženska.“ Međutim, kad god mi je prilazila bliže u narednim susretima, viđao sam na njoj deliće prevremene starosti, kao i ogroman uticaj onoga što je naučila od majke.

Ne znam šta je u tim momentima slučajnih susreta ona pomišljala, ali desilo se to da smo počeli da radimo u istoj firmi. Bližila se situacija. Kuvala mi je kafu svakog jutra, pod izgovorom da su kafekuvarice prljave i da im je higijena ispod svakog nivoa podnošljivog rizika da se pije njihova kafa.

Nije prošlo dugo, preselila se kod mene u kancelariju. Pretpostavljam da je to uspela zbog svog poznavanja političke situacije u koju se ona izuzetno razume, zahvaljujući političkim vezama svog supruga.

Jednog radnog dana, u toku prepodneva ona meni kaže: „Miki, ja bih mogla da radim one stvari sa tobom.“ Ja sam rekao „Dobro.“

Nisam baš bio siguran o kojim se stvarima radilo. Posao mi je bio takav da sam morao da podmirim sve postojeće službe u tadašnjoj firmi, a većina zaposlenih su bile žene.

Ipak su to bile „one stvari“ u pitanju. Sutradan, popodne, došla je kod mene sa polučasovnim zakašnjenjem. Toliko je žurila, da je prošla kuću pa čak i udaljeni most. Ali našla me je u povratku.

Posle nepunih dva minuta nastupilo je svlačenje, u striptiz stilu. Bio je tu crven seksi veš, kao iz sexy-shopa. I nenamerno sam odmah primetio više nego uredno potkresane stidne dlačice. „O Bože, pa ja imam posao sa profesionalkom“ – pomislio sam, i nisam se prevario, što će se videti u daljem tekstu ove priče…

(nastaviće se)

isečci iz romana u pripremi