Govorite li klingonški?
Prema raspoloživim podacima širom zemaljske kugle govori se oko 6000 jezika. Neki su globalno poznati i govore ih desetine i stotine miliona ljudi, dok su za druge, sem šačice onih koji ih govore, čuli još samo naučnici. Svake godine nekoliko jezika nestane jer umire i poslednji čovek koji ga je govorio. Gotovo se podrazumeva da određeni jezik potiče iz naroda koji ga je stvorio, te je tako jezik jedno od obeležja koje razlikuje narode. Ipak, nije sve tako jednostavno jer postoje i jezici koji su svesno i namerno „proizvedeni“. Naravno, većina će odmah pomisliti na esperanto, jezik koji je 1887. u knjizi „Unua Libro“ opisao Doktoro Esperanto, što je pseudonim L. L. Zamelhof. Reč esperanto znači: „onaj koji se nada“. Ideja Dr Esperanta je bila da stvori univerzalni jezik kojim će moći da se sporazumevaju svi ljudi. Da bi ostvario ovu ideju Dr Esperanto je pokušao da maksimalno olakša učenje esperanta, odnosno da pojednostavi njegovu gramtiku i leksiku.
Mada ovaj naum nije u potpunosti uspeo, esperanto je među 100 jezika koji su najčešće u upotrebi na Zemlji. Računa se da ga govori između 100.000 i dva miliona ljudi. Najpoznatiji internet pretraživač Gugl i popularna internet enciklopedija Vikipedija mogu se koristiti i na esperantu. Međunarodni pokret koji propagira i širi ovaj jezik veoma je aktivan i uspeva da odoli sveopštem nastupanju engleskog jezika propagiranog popularnim elektronskim medijima i internetom.
Postojanje esperanta posle više od jednog veka prihvata se bez mnogo iščuđavanja. Jedan isto tako izmišljen jezik, međutim, i dalje izaziva zabunu i nedoumice. Reč je o klingonškom jeziku, odnosno jeziku kojim originalno govore „Klingonci“. Neupućenima treba reći da su Klingonci jedna od prgavih ratničkih svemirskih rasa iz univerzuma TV serije Zvezdane staze. Klingonški se prvi put javno čuo u celovečernjem filmu „Zvezdane staze“ iz 1979. Filmska kuća Paramaunt unajmila je lingvistu Marka Okranda da uobliči ovaj jezik vanzemaljaca, a on se poslužio principima jezika kojima su govorili Indijanci odnosno iskustvima sanskrita. Prvi rečnik klingonškog pojavio se 1985. a za njim su sledile knjige klingonških fraza.
Pošto je u filmu „Zvezdane staze VI: Neotkrivena zemlja“ izrečeno da Šekspir najbolje zvuči na originalnom klingonškom, Šekspirovi komadi „Mnogo buke ni oko čega“ i „Hamlet“ prevedeni su na klingonški! Klingonški je 2006. proglašen za veštački jezik kojim govori najviše ljudi na svetu; a procene o broju ljudi koji govore klingonški variraju od par desetina hiljada do nekoliko stotina hiljada. U svakom slučaju, za tri decenije svog postojanja klingonški je od lake zabave daleko stigao – sada je gotovo zaokružen, funkcionalan jezik koji se i dalje razvija. Dakle, ne preostaje nam ništa do da se pozdravimo na klingonškom: „ljapla“!
Samo za retke čarobnjake
Za razliku od politički obojenih jezika, u svetovima literature, posebno epske fantastike, nalazimo i sasvim egzotične jezike. Takav je parsel, jezik zmija, poznat samo retkim i odabranim čarobnjacima iz knjiga o Hariju Poteru. Tolkinov ep „Gospodar prstenova“ pominje mnoštvo posebnih jezika. Najpoznatiji su kvenija i sindarin. Prvi je stari, oficijelni jezik „srednjih zemalja“ (nešto kao latinski u istoriji srednjevekovne Evrope). Svoje ideje o raznim jezicima Tolkin je razvijao u brojnim skicama, beleškama i studijama koje su pratile pisanje njegove znamenite trilogije.
Klingonški nije jedini jezik stvoren u nekom umetničkom delu. Može se reći da je smišljanje novih jezika nastavak starih tradicija da se ezoterijski tekstovi pišu tajnim jezikom. Atrur Mahen je 1899. u svojoj priči „Beli ljudi“ izmislio aklo jezik na kojem se pišu okultni ili zabranjeni tekstovi. H. P. Lavkraft je koristio aklo u pričama „Danvički užas“ i „Pohodilac mraka“ iz serijala „ktulu mitova“. Alan Mur u priči „Dvorište“ pominje aklo na samo kao jezik vanzemaljaca već i kao ključ za otvaranje ljudskog uma. Aklo, ipak, nije i pored širokog pominjanja, pretočen u posebne rečnike, već je i dalje ostavljen na volju i domišljatost pisaca. Mnogo bolje je prošao novogovor iz Orvelovog romana „1984.“ Mada ne postoji njegov rečnik pisac je postavio principe pravljenja ovog jezika a oni su uprošćavanje, spajanje i brisanje reči koje označavaju ideje i emocije.
Mnogi cinici primećuju kako se tiho ali sigurno, savremeni engleski razvija po tim principima, što rezultira generacijama koje ne umeju da izraze svoja osećanja i misli jer ne znaju reči kojima bi definisali te senzacije. Sa svoje strane, Entoni Bardžis je u „Paklenoj pomorandži“ skovao jezik mladih delikvenata kao mešavinu ruskog i engleskog sa vrlo proizvoljnom gramatikom. Nadsat je živopisan i slobodan jezik koji pripada slojevima koji pružaju otpor militantnoj vlasti budućnosti (koja je već stigla?).
Mada stvaran s mnogo manje temeljnosti i ambicija, mangani, rudimantarni jezik velikih majmuna iz serijala romana o Tarzanu Edgara Rajsa Barouza, postao je svetski poznat. Leksikon manganija koji je sam Barouz sastavio čine originalne reči, ali i one preuzete iz raznih jezika naroda Afrike. U mlađoj populaciji popularan je i vanzemaljski, koji se može čitati u crtanoj TV seriji „Futurama“ prikazivanoj od 1999. do 2003. Mada vrlo komplikovan u pisanoj formi (jer je, navodno, svako sledeće slovo zbir svih prethodnih plus novog slova), mnoštvo fanova se zabavljalo dešifrovanjem poruka viđenih u epizodama ove humorističke naučno-fantastične serije.
Kako bilo da bilo, ako negde čujete ljude kako govore nepoznatim jezikom, to uopšte ne mora da znači da su stranci – možda su samo domaći Klingonci ili veliki majmuni.
Izvor: Dnevnik Online Ilija Bakić