Jubilej slavnog komediografa biće proslavljen u septembru u Beogradu

Renesansna književnost Dubrovnika se s punim pravom smatra i delom srpske literarne baštine, pa Beograd planira da se uključi u obeležavanje značajnog datuma. Jedno veče biće posvećeno Miri Stupici, koja je igrala Petrunjelu u „Dundu Maroju“ pre više od pola veka u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom pozorištu

BEOGRAD – Odeljenje periodike Biblioteke grada Beograda priprema se da obeleži pet vekova od rođenja velikog renesansnog komediografa rodom iz Dubrovnika, Marina Držića, izjavila je danas Tanjugu rukovodilac ovog Odeljenja Milanka Babić.

Renesansna književnost Dubrovnika se s punim pravom smatra i delom srpske književne baštine i zato je prirodno da se i Beograd uključi ove godine u obeležavanje ovog značajnog datuma, rekla je ona.

Proslavi Držićevog 500. rođendana biće posvećena cela sedmica u septembru tokom koje će biti održana predavanja, otvorena izložba, planirano je prikazivanje snimaka Držićevih predstava na srpskim scenama („Dundo Maroje“, „Skup“), a jedno veče bilo bi posvećeno Miri Stupici koja je igrala lik Petrunjele u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, pre više od pola veka, istakla je Babićeva.

U organizovanje proslave Držićevog jubileja u Beogradu uključila se i Gradska biblioteka Novog Sada, koja je najavila da će ansambl za staru muziku, koji deluje u okviru ove biblioteke, nastupiti u okviru programa koji priprema Babićeva sa saradnicima.

Među konsultantima za ovaj projekat je i dr Irena Arsić, vodeći stručnjak u Beogradu za istoriju dubrovačke književnosti, koja je izjavila da je tokom nedavnog boravka u Dubrovniku imala priliku da se detaljno upozna sa izuzetno bogatim programom obeležavanja Držićevog jubileja.

Hrvatska je 2008. godinu proglasila Godinom Držića i ovogodišnje Dubrovačke letnje igre protiču u tom znaku.

Naučni krugovi su se pobrinuli da za jubilej saopšte dva značajna otkrića vezana za Držića. Kako je prenela Arsićeva, u Milanu je pronađeno prvo izgubljeno, a poznato izdanje Držićevih „Pjesni ljuvenih“ i pastorale „Tirene“ iz 1551. godine, koje je, što je značajno, moglo biti štampano pod pesnikovim nadzorom.

Iz Firence je stigla vest da je, pored četiri poznata i petog zagubljenog, identifikovano i šesto urotničko pismo, sa jasnim upućivanjima da je postojalo i sedmo Držićevo pismo, upućeno Kozimu Medičiju i njegovom sinu, tadašnjem vojvodi, Frančesku.

Držić, taj sveštenik nemirnog duha koji se kretao na relaciji nekoliko italijanskih gradova (stigao je i do Istanbula) i rodnog Dubrovnika, želeo je da u njemu svrgne vlast aristokratije i prenese je na pučanstvo. Nadao se da će prebogata trgovačka porodica Mediči, koja je defakto vladala Firencom, imati razumevanja za njegove revolucionarne ideje i obraćao im se za pomoć.

Uz to, jasno je pokazano, opet na osnovu prilježnih iščitavanja arhiva, da je Držić bio primljen i saslušan od firentinskih vlasti, ali se ne zna na kakav je prijem naišao, osim da zavere nije ispalo ništa i on se zatim sklonio u Veneciju, gde je za manje od godinu dana umro pod misterioznim okolnostima.

Zna se da je sahranjen u Crkvi svetog Petra i Pavla, ali od groba nema više ni traga.

Izvor:
Agencija Tanjug