Petak veče, bio je paravan za još jednu pobedu kulturnog Knjaževca. U posebnom ambijentu krovne terase (peti sprat) zgrade na razmeđi ulica Miloša Obilića i Gavre Aničića (ulica poznata po žiteljima koji su stekli dobro ime u kulturi nauci, politici i sportu, a i autor ovih redova potiče iz nje), održana je promocija poetske knjige „Žena bez imena“, knjaževačkog slikara (dobro ste pročitali) Saše Trajkovića (1972. Knjaževac).
Ništa neuobičajeno za ovu originalnu ličnost, koji je i svoje samostalne izložbe slika priređivao u specifičnim prostorima (bašta kafića „JB“, atrijum u Parku slobode). Baklje, poezija, muzika uživo, orkestra Mala noćna muzika“ i dobro raspoložena publika, koja je plesala obeležili su ovo neuobičajeno muzičko veče.
„Nisam vičan peru kao slikarskom platnu – kaže Trajković i dodaje – otud dilema, kako rečima obojiti emocije, kako evocirati uspomene na neke trenutke, neke meni drage ljude i događaje. Ova zbirka je moj skromni pokušaj da kroz poeziju sve njih otrgnem od zaborava, jer ona je u ovoj knjizi ništa drugo do autobiografska sekvenca. U šali kažem da je ovo mobilna poezija, stihovi, koji su nastajali u trenutku – u školi (radi kao nastavnik likovnog u OŠ „Dimitrije Todorović – Kaplar“) na ulici, u autobusu, memorisani u mom mobilnom telefonu, a kasnije poslati kao poruke (istim onim prijateljima).
Dominantni motiv u pesmama predstavlja ŽENA! Ne samo kao metafora i inspiracija slikarima, muza pesnicima, već kao žena „žena bez imena“. Ime joj je ljubav, a prezime istina.“
Kroz ovo lepo i opušteno poetsko veče publiku je vodio Predrag Ivković, (novinar borskih i knjaževačkih medija – čitaj TV Sezam i TV Knjaževac), koji je uz Snežanu Spasić (verenica Saše Trajkovića – zastupljena sa dve pesme u ovoj knjizi) i književnika Nebojšu Đorđevića (autora ovog članka, kome je Saša Trajović ilustrovao poetsku knjigu „Hic Rhodus , hic salta“) bio Trajkovićev gost večeri sa svojom poezijom.
Lepo, uz to originalno poetsko veče pod otvorenim nebom u dekoru Sašinih slika!
Inače, ovu knjigu, malenog tiraža (200 primeraka), potpisuju, izdavač, GIP „TIMOK“, lektor, Ana Bojković, B&G (kompjuterska obrada) i sam autor (ilustracije).
CRVENO
CRVENO, KAO UZAVRELA KRV DIVLJEG
PASTUVA,
CRVENO, KAO STID NJENH ČARAPA I
BEZOBRAZNIH CRVENIH PODVEZICA
KAO ONA ISKRA U NJENIM OČIMA
DOK ME BEZOBRAZNO GLEDA ISPOD DUGIH
TREPAVICA.
KAO KRV CRVENI KARMIN NA NJENIM
RASCVETALIM USNAMA.
CRVENO,KAO DVE MALE TREŠNJE NA NJENIM
GRUDIMA.
CRVENO KAO STRAST KOJA KULJA I VRI U
MOJIM VENAMA.
CRVENO, KAO TAJNA, KAO ŽIVOT, GORKA
ISTINA I SLATKA ZABLUDA…
CRVENO, KAO VINO KOJE NOĆAS PIJEM SA
TVOJIH USANA.
STEPSKI VUK
BELINA KAO MAGLA.
URLIK, KRIK ILI JEZIVA PESMA
KAO EHO ODZVANJA U BESKRAJ.
PLAVETNILO NEBA I BELINA SNEGA SEČE KAO
NOŽ.
LEDENI TEŠKI DAH I JEZIVA TIŠINA U
NEDOGLED.
STRAH SE KAO JEZA UVLAČI POD KOŽU.
SAMOĆA JE NJEGOVA SUROVA, KAO PRIRODA LOVCA
PRATI TRAG U PUSTINJI OD SNEGA.
TAMO GDE LOVAC U TRENU POSTAJE PLEN.
URLIK SAMOĆE ILI ZOV DIVLJINE ODZVANJA
STEPOM.
DUBOKO U NOĆ.