BUDDY HOLLY (1959-2009)

Da je snimio samo Peggy Sue, koja predstavlja prvu pesmu u rock ‘n’ rollu koja devojku podiže na nivo heroine, bio bi zlatnim slovima upisan u svaku rock enciklopediju ili istoriju

Pre dva dana se navršilo 50 godina od smrti r’n’r pionira Buddya Hollyja i tim povodom se The Day the Music Died uskoro obeležava box-setom The Very Best of Buddy Holly and The Crickets i pratećim filmom The Music Of Buddy Holly And The Crickets: The Definitive Story.

Buddy Holly je imao 23 godine kad se avion kojim je u vreme turneje putovao sa Ritchie Valensom i Big Popperom srušio u Ajovi. Dvorana u Klir Lejku, gde se ovih dana održava niz događaja povodom ove 50-godišnjice, ostala je nepromenjena od dana kada su heroji nove kulture 50-ih tu poslednji put nastupile.

Legenda kaže da su proleća ’57. Buddy i njegovi country-rockabilly prijatelji The Crickets u bioskopu gledali Fordov vestern Tragači, i da im se poštapalica Johna Waynea „that’ll be the day“ toliko dopala da su je uzeli za naslov prvog istoimenog hita. Posle su se nizali Peggy Sue, Oh Boy, Maybe Baby, Not Fade Away…. i malo kasnije Peggy Sue Got Married, Think It Over… u kojim je, prvi u tom vremenu, agresivnom samosvešću odmakao od adolescentskih fraza (devojke, žurke, auto-trke…).

Posvete koje je dobio do danas su brojne:

* od Beatlesa (navodno su se Bube krstile tim imenom iz poštovanja prema Buddyjevim Cvrčcima; tu je i njegova pesma Words of Love koju su Beatlesi na četvrtom albumu odsvirali bez ikakvih izmena),
* preko Rolling Stonesa (obrada Not Fade Away kao treći singl Stonesa; Keith Richards će nešto kasnije reći da je njegov bend do specifičnog stila došao tako što su „pesme Buddy Hollyja svirali onako kako bi ih svirao Bo Diddley, a pesme Bo Diddleyja onako kako bi ih svirao Buddy Holly“),
* Dylana (gledao pretposlednji Hollyjev nastup 31. januara 1959; primajući 1998. Grammyja za Time Out of Mind izjavio da je „osećao kako je Hollyjev duh bio s njim u studiju“),
* Don McLeana (u baladi American Pie 1971. o Buddyjevoj smrti govori kao o „danu kad je muzika umrla“),
* Strummera (koji je za Hollyja rekao da je izgledao kao „kao tip koji bi trebalo da poslužuje hamburgere“… ali ga to nije sprečilo da postane zvezda, što je Tarantino doslovno iskoristio u Pretparačim pričama)
* Cobaina (spot In Bloom Nirvana je 1992. simila u stilu 50-ih, a Kurt je nosio debele naočare)
* do Rivers Cuomoa (jedno vreme imidž mu je bio očigledno hollyjevski, a Weezer je 1994. snimio i pesmu Buddy Holly).

Izvor: Popboks