Pulski festival knjiga i autora, primer za mnogo toga
Sa(n)jam knjige u Istri, Pulski festival knjiga i autora, predstavila je juče, jedna od njegovih osnivačica i (sadašnja) direktorka, Magdalena Vodopija, u beogradskoj Galeriji Artget KCB, u cilj približavanja ovog svojevrsnog sajma-festivala knjige ovdašnjoj puublici i uspostavljanja saradnje sa Beogradskim sajmom knjiga. Ove godine, Istarski književni festival slavi jubilej, održava se 15. put od 4. do 12. decembra.
Osnovan 1995, on se najpre odvijao po čitavom gardu, „šetajući“ se, ali je u sedmoj godini dobio lepu palatu u centru grada za svoje potrebe, rekla je Vodopija. Međutim, duh Festivala ostao je da „luta“ gradom, postajući njegovo obeležje u hladnim zimskim danima i oživljavajući ga. Na Sajmu u Puli izlaže gotovo 300 izdavača, bez razlike, velikih (poput Školske knjige) i malih, kao i novih sa tek dva ili tri naslova iza sebe. O njegovoj zanimljivosti svedoče veći nazivi programa – Doručak s autorom, Sutom uz knjigu, Razgovor iza zavjese, kao i to da mnoštvo ljudi u večernjim satima pažljivo sluša književne teoretičare, a u jutranji, čak njih 250 prisustvuje predavanju Mirka Ilića, Ingsu Liju i Pola Beklija o dizajnu knjige. Of programi su koncerti, izložbe, performansi, pozorišne predstave.
U gradu od 60.000 stanovnika odvije se, tokom Festivala, 80 događaja, a pulska publike nekad povezivana sa filmom, sada se vezuje za knjigu. Ideja Festivala je i povezivanje regija kojima pripada – od Jadranske, preko Srednje Evrope do Jugoistočne Evrope. Jedne godine program je bio posvećen češkim piscima, a zatim su skupu 30 evropskih prevodilaca Umberta Eka i Magrisa prisustvovali sami autori. Magris je većtri puta dolazi i on ja sada prijatelj Istarskog sajma. Predstavljana je i crnogorska savremena književnost, njeni autori i kultura uopšte, a i iz ostatka JIE, autori dolaze u Pulu. Autori iz susedstva, odnosno, izdavači i njihovi autori iz Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine, iako su oni prisutni i van Festivala, i dalje na njemu prvilače veliku pažnju. Sa(n)jam knjige u Istri, u partnerskim je odnosima sa Lajpciškim sajmom, koji je takođe koncipiran kao sajam autora, i sa kojim Istrani upravo razmenjuju pisce, a sarađuju i sa Varšavskim i Praškim sajmom. Festival sarađuje i sa kulturnim institucijama u zemlji i van nje, pa tako i sa Hrvatskim PEN centrom, sa kojim je osmislio program Ljubav na drugi pogled.
Ovaj sajam bavi se ne samo „izlaganjem“ knjiga i autora veći produkcijom, sam ili u sardanji sa izdavačkom kućom Antibarbarus, na primer, ali i produkcijom dokumentarnih filmova, kakvi su „Sinovi i kćeri u tranzicijskom Diznilendu“ i „Što je meni Balkan“. Prošle godine, u okviru Festivala, pokrenut je i Monte Librić, Mali sajam knjiga, imaginarno pulsko brdo (pored sedam postojećih) knjiga namenjeno najmlađima. Na kraju, Vodopija je istakla da će se ovaj Sajam usmeravti ka regionalnoj saradnji, što će biti izraženo na naredom jubilarnom, a da u tome posebno mesto treba da zauzme Beogradski sajam, kao najveći regionalni i, još uvek, u očima mnogih sa ovih prostora, najsnažniji centar knjige.
Zoran Hamović, kao predstavnik domaćina, Ministarstva kulture i Beogradskog sajma knjiga, rekao ja da je na razlici između sanjam i sajam, uvideo ono što bi trebalo da bude budućnost ovakvih događaja – to da su one ozbiljne kulturne manifestacije, a ne tek mesta prodaje knjiga. Takođe, naglasio je on, važan je model „pisaca u razgovorima sa publikom“, njihova vidljivost. Hamovićje i zvanično pozvao Istarski sajam da bude gost na predstojećem Beogradskom, a dotle će se dogovoriti oko konkretnih stvari na kojima će sarađivati, pre svega oko zajedničkog izlazaka ka drugim regionima i prevođenje knjiga ovdašenjeg regiona na druge jezike. Najzad, on je kao važno istakao to da je Istarski sajam urednički promišljen (mesto da se prijavljuju i dolaze sami, goste pozivaju urednici) i da ima koncept i teme koje ga obeležavaju.
Saradnja Srpskog i Hrvatskog PEN-a
Predstavnik Srpskog PEN centra Mihajlo Pantić rekao je da je saradanja Srpskog i Hrvatskog PEN dobra i da posredstvom ovakvih manifestacija postaje još bolja. On je podsetio da je u saradnji sa Ministarstvom kulture, iz PEN, osmišljen dobar nastup na sajmovima knjiga u Evropi i regionu, tako da će Srbija biti počasni gost sajma u Lajpcigu 2011, a već ove godine u Sofiji. Jovan Jovanovićiz Skupštine grada Beograda rekao je da grad kao osnivačplanira novine kada je u pitanju Sajam. Kako je naveo, više sredstava će biti odvojeno za goste koji bi trebalo da su prave zvezde.
Izvor: Danas I. Matijević