Burni život fransukog pesnika
Francuski pesnik Artur Rembo se 1876. godine pridružio holadskoj kolonijalnoj vojsci, plovio je do indonežanskog ostrva Java i onda dezertirao pobegavši u džunglu. Niko ne zna šta se dalje dogodilo.
Više od 130 godina kasnije, američki pisac Džejmi Džejms prati tragove pesnika Remboa kako bi probao da reši misteriju, prenosi Frans pres.
“To je kao priča o Šerloku Holmsu“, rekao je Džejms, aludirajući na detektivski rad koji je potreban da se reši lutajuća enigma pesnika, koji je rođen 1854. godine i koji je umro u 37. godini. Postoji veoma malo detalja o njegovom odlasku na ostrvo Java i o tome šta se desilo u Indoneziji kada je pristupio holandskoj kolonijalnoj vojsci.
“To ostaje jedna od najvećih zagonetki u Remboovom burnom životu“, napisao je Džejms u svojoj knjizi “Rembo na Javi : Izgubljeno putovanje“ (Rimbaud in Java: The Lost Voyage), koja je objavljena prošle godine. “On nikada nije pisao o Javi, zato što je bio begunac. Mogla ga je uhapsiti holandska vojska zbog toga što je pobegao iz nje“, rekao je ovaj pisac koji je bio zainteresovan za pesnika još od detinjstva. Jedina stvar koja se zna o Remboovom putovanju na Istok je ta da je taj put otpočeo 10. juna 1876. godine kada je on imao 21 godinu i da je otišao u holandsku istočnu Indiju ili današnju Indoneziju. To je tipično kapriciozna Remboova odluka koji je potpisao ugovor na šest godina boravka u holandskoj kolonijalnoj vojsci.
“To je bio poziv novca i orjenta“, rekao je Džejms, dodajući da su svi regruti bili plaćeni 300 forinti što je bilo dosta novca u to vreme. Prema njegovim rečima francuski pesnik je video u tome mogućnost da konačno besplatno poseti Istok, koji ga je toliko privlačio. Svi regruti su 22. jula stigli u Džakartu ili tadašnju Bataviu kako bi se pridružili garnizonu u Salatidži selu u centralnom delu Jave.
Na Javi Rembo, prijatelj pesnika Pola Verlena, nikada nije bio tako daleko od kuće. Autor “Pijanog broda“ i veliki obožavatelj alkohola – Rembo mora da je bio veoma srećan što džin ne samo da je bio dozvoljen kao piće, već je bio smatran kao način ulivanja hrabrosti u vojnike. Međutim on je ostao samo dve nedelje u garnizonu. U avgustu je dezertirao ostavljajući sve što je posedovao da se proda u korist lokalnog stanovništva. U severnu Francusku kod majke vratio se 31. decembra 1876. godine.
Između datuma njegovog nestanka (15. avgust) i njegovog ponovnog pojavljivanja (31. decembar) nalazi se misterija od četiri i po meseca, koja je pokrenula niz spekulacija. Patern Berikon, koji nikada nije upoznao pesnika, ali je sebe nazivao njegovim biografom nakon što je oženio njegovu sestru, tvrdio je da se njegov zet krio u džungli i da su ga orangutani učili da preživljava – uprkos činjenici da je ova vrsta majmuna nestala sa Jave pre dva veka.
“Ne, Rembo nije bio Tarzan“, rekao je Džejms.
Neki eksperti koji su proučavali život i rad ovog pesnika tvrdili su da je on isplovio nazad u Evropu, dok drugi veruju da se ukrcao na jedan škotski brod koji je isplovio iz Jave 30. avgusta i stigao u Irsku 6. decembra 1876. godine.
“Moguće je da je to istina“, rekao je Džejms iako ne postoje dokazi da je Rembo bio na brodu. Džejms je putovao više puta na Javu kako bi pronašao dokaze gde je bio Rembo četiri i po meseca i uprkos nedostatku novih informacija njegova knjiga pokušava da interpretira stanje uma problematičnog pesnika.
Džejms je rekao da ovaj pesnik nije bio predmet velikog broja istraživanja, tako da su šanse da se otkrije šta se dogodilo u tom periodu veoma male.
“To je kao sneg na Baliju“, rekao je on.
Izvor: Blic Online