Pisac Nemanja Rotar (36), čije knjige ekskluzivno objavljuju beogradski „Stubovi kulture“, nedavno je u Kulturnom centru Beograda predstavio novi roman – Dnevnik ljudoždera, kao 126. naslov biblioteke „Minut“. Rotar, pisac mlađe generacije, ali već s osam naslova, među kojima ima i knjiga poezije, eseja, kratkih priča i pet romana, poznat ne samo stručnoj već i široj čitalačkoj publici, novim delom se „obreo“ u aktuelnom vremenu i okuženju. On piše da je „ljudožderstvo“ metafora za društvo koje gubi sve odlike ljudskosti, a urednik knjige Dnevnik ljudoždera Ivan Radosavljević upozorio je buduće čitaoce na to da taj roman „ne predstavlja uopšte prijatnu lektiru“.
Radosavljević je podsetio, a beleži Tanjug, da je u Poslednjoj noći na Levantu Rotar dao neke lirski intonirane pasaže „koji po ljupkosti nemaju ravnih u savremenoj srpskoj književnosti“, kao i da je u Netrpeljivosti pružio čitaocu napet, akcijom nabijen roman. Ivan Radosavljević je kazao i da je pisac u Dnevniku ljudoždera nastojao da „dočara pripovedačevu teskobu, gnušanje, ljutnju, revoltiranost, čitav dijapazon krajnje negativne reakcije na duševnu, moralnu, intelektualnu i praktičnu izopačenost savremenog društva“. Po njegovoj oceni, autor je u tome izvanredno uspeo, izazivajući kod čitaoca odgovarajuću emocionalnu reakciju.
Tražeći neku „crvenu nit“ koja će povezati Rotarov dosadašnji romaneskni rad – za koji smatra da je istovremeno i izuzetno razuđen po temama, kompoziciji i fabulativnom smislu, ali i celovit u temeljnom smislu – Radosavljević je naveo da je to „osetljiva, nijansirana, prema prilici meditativna ili žustra reakcija na probleme koji spadaju u oblast ljudske moralnosti i praktične etike“. U slučaju Dnevnika ljudoždera, prema Radosavljevićevim rečima, autor istražuje dubine moralnog pada savremenog čoveka, čineći to u surovom tonu svojstvenom čoveku „kome je prekipelo“. Sam Rotar knjigu je označio kao „vrisak na 160 strana“ i zapitao da li će imati odjeka ili su ljudi potpuno oguglali. Knjiga je provokativna, naglasio je on i objasnio da literaturu posmatra kao provokaciju koja treba da podstakne čitaoca na razmišljanje.
Izvor: Građanski list
One Response
Dodala bih samo…“Prigusen…..na 160 str.“Nije isao do kraja,kao da se mucio i jednim okom gledao na citaoce-„sta ce biti ako eksplodira i stvarno napise ono sto misli i oseca da treba…“.Zanimljivo u svakom slucaju.