„Čovek zvani hrabrost“ i „Upoznaćeš visokog crnog muškarca“; Pri kraju smo 39. po redu „Festa“ i nije teško primetiti da su mnogi značajni filmovi sumorni, obojeni nasiljem, kao i ovaj svet oko nas, puni buke i besa, da iskoristimo reči Šekspirovog junaka Magbeta. Pa ipak, dva dela koja su načinili doajeni nekadašnjeg nezavisnog američkog filma, Novog Holivuda, unela su vedrinu i vratili veru da se još može i drugačije.
„Čovek zvani hrabrost“ (2010. trajanje: 110 min.) potpisuju čudesna braća Koen, Itan i Džoel, kojima je ovo 17. film u karijeri, a svaki obično potpisuju zajedno kao reditelji, pisci scenarija i producenti. Dosad su se prošetali kroz bezmalo sve filmske žanrove, često izvrćući poetičku matricu kao rukavicu, unoseći parodijski duh i zabavnu persiflažu postojećih mitova američke kulture i svakodnevice.
Novi film, iako uslovno rađen kao rimejk klasičnog vesterna Henrija Hataveja sa Džonom Vejnom (harizmatična uloga koja mu je donela Oskara 1969), znatno je više od rimejka. Kao reditelji i scenaristi, Koenovi su dohvatili roman Čarlsa Portisa iz 1968, po kojem je nastao prvobitni film, vratili sumoran, elegični kraj zapleta, pomerili naglasak naracije na 14-godišnju devojčicu Meti (sjajna Hejli Stajnfeld). Ona rešava da istera pravdu i pronađe očevog ubicu, unajmi raspusnog ali neodoljivog federalnog šerifa Rustera Kogberna (Džef Bridžis, dostojan Vejnove harizme). Film izvanredne, sugestivne evokacije Zapada sedamdesetih godina 19. veka. Posle svih parodijskih izvrtanja i slobodnih nadgradnji od špageti vesterna Serđa Leonea do neobuzdanog Tarantina, ovaj film vraća dostojanstvo vesternu kao žanru i odaje mu počast. Za istoriju.
Drugi veteran američkog filma, Vudi Alen, usred osme decenije života, i u svom 46. filmu podseća da je njegov samoironičan i zabavan pristup životu intelektualaca s Menhetna stvorio žanr koji nema ime, ali zato postoji obavezujući pridev: vudialenovski. „Upoznaćeš visokog crnog muškarca“ (2010. trajanje: 97 min.) prati dva bračna para, uronjena u pojedinačne emotivne fantazme. To stalno tematsko područje ovoga puta je na ivici samoparodije. No i kad se ponavlja, Alen previše ne posrće.
Izvor: Blic Online Milan Vlajčić