Iz predstave Baraka Maršala

Na Beogradskom festivalu igre, večeras u Madlenijanumu, izraelska predstava za koju je autor nedavno dobio američku nagradu A.W.A.R.D.

Kompanija Baraka Maršala, iz Tel Aviva, druga je koja će se predstaviti publici na osmom Beogradskom festivalu igre.

Tačno jedan sat na pozornici Madlenijanuma večeras će biti njihov „Pevac“, komad koji je koreografu Maršalu, zimus u Los Anđelesu, doneo nagradu A.W.A.R.D (Artists With Audiences Responding to Dance).

Život ovog umetnika, inače, teče između njegovog pomenutog rodnog grada u Americi i prestonice Izraela, gde je sedište kompanije koja nam se predstavlja. Nekadašnji student filozofije na Harvardu a danas, pored ostalog, predavač savremene igre na prestižnom UCLA univerzitetu, sasvim slučajno je, čujemo, kročio u svet plesa i, pretpostavljamo, sasvim namerno oprobao se i kao koreograf. Već njegova prva predstava, „Tetka Lea“, bila je i prva nagrada Baraka Maršala za koreografiju, da bi usledili novi uspesi koji se zovu: „Venčanje Eme Goldman“, „Šošanin balkon“, „Trgovac“…

„Pevac“, koga će, od 20 sati, gledati Beograđani, svetsku premijeru imao je 2009. u Izraelskoj operi. Autor je inspiraciju za svoje delo pronalazio na više strana: jedna je „Bonča Nečujni“, priča I. L. Pereza, zatim čuvena Beketova drama „Čekajući Godoa“, kao i tekstovi iz Biblije i folklorno nasleđe jemenskih Jevreja, bitno drugačije od onog koje karakteriše Aškenaze, Sefarde i druge grupe ovog starog naroda. Zvučni ram predstave je tradicionalna muzika, cvrkutanja, angažovan je i jedan sopran… U više dimenzija može se posmatrati naslovni junak ove predstave: to je mali čovek koji živi u skladu sa svojim (malim) željama, ili glasni najavljivač svadbe sa tragikomičnim elementima, katkad žrtva koja se prinosi da bi se iskupili grehovi i, napokon, takav kočoperan, sa krestom i perjem koje podrhtava, sa svojim kljucanjem, kukurikanjem i praznoglavošcu, pevac je slika i prilika provincijalnog duha, grabežljivosti i ljubomore, dosadnog ogovaranja i hvalisave sujete.

Eto, za takvog „Pevca“ kažu da je imao simpatije i publike i kritike.

Izvor: Politika M. Š.