Vest su potvrdili svi bivši republički centri, od Vardara pa do Triglava. Prekjuče, u 15:05, na svim državnim TV stanicama nekadašnjih bratskih republika objavljeno je saopštenje koje kaže da se najveći sin ne samo naših, već svih naroda – trijumfalno vraća. Ruteri i hard-diskovi bez prestanka podgrevani ognjima torrenta, rapidsharea, piratebaya i bezbrojnih foruma na kojima se razmenjuju svi mogući audio vizuelni sadržaji vezani za lik i delo našeg Džonija, dosegli su tačku ključanja

Autor::           Nenad Pejović

Napokon!

Posle toliko godina vraća nam se mesija!

Ličnost koja će mrtvim južnoslovenskim scenama pokazati šta je prava muzika. Gromada koja će u kratkom pregledu svih naših raspadanja objasniti sve što nam se zbilo i sve što nas tek čeka!

Od svetog trojstva onog doba – Sokrata, Platona i Aristotela – pa do svetog trojstva našeg doba – Miloševića, Tuđmana i Izetbegovića – reč po reč, koncizno, sve ovozemaljske patnje u zapadnobalkanskoj dolini suza shvatićemo tokom njegovih gostovanja na sve 973 RTV stanice i lakše ih podnositi. Urednici vaskolikih medija već dobijaju uputstva sa vrha da svoje voditelje upute u zaboravljene i mistične termine: „ploče, Azra, singlovi ili četvorostruki albumi“.

Sponzori lome vratove ne bi li prvi stigli do Božanstva. Čuvena firma koja drži primat u proizvodnji kućne hemije već javno nudi milion evra da se njegovo visočanstvo pojavi u reklami sa bocom sredstva za uklanjanje fleka, sa jasnom aluzijom na noviju istoriju Srba, Hrvata i Muslimana. Već čitavu deceniju još slavniji proizvođač kabeze i drugih osvežavajućih pića sprema biznis plan za promociju njegove holandske ekscelencije, sa sloganom „od Aljaske do Meksika svuda su Srbija, Bosna i Hrvatska“.

Ministri inostranih poslova balkanskih provincija ni ne kriju da su, ima tome već nekoliko nedelja otkako je prostrujala vest da doći će možda on, mantre o krizi, stabilizaciji, belom šengenu i pridruživanju zamenili žučnom debatom o prvom gradu koji će ugostiti g-dina Branimira.

Pare? Nije problem. Vlada naše lepe domovine je kao prvu vest u svim medijima objavila da Džonija čeka svih 12.000.000 EUR koje mu bivši Jugoton duguje. Da ne bi cepidlačili, čim gos’n Štulić pređe granicu, svota će biti zaokružena na 15 miliona koji će se iz državnih rezervi uplatiti na njegov račun. Nije to sve ove godine bilo ništa strašno, nije to krađa, to je bilo samo kraduckanje. Pa razumeće to naš majstor stiha i melodije čija je veličina, svima je to jasno, pomračila slavu Ovidija, Dantea ili Mocarta, o onom nosatom Dilanu da i ne pričamo.

Državni vrh Srbije se već sprema da negde u srcu Šumadije podigne spomenik gigantu koji je u teškim ratnim godinama tokom kojih Srbija nije bila u ratu, objavljivao epohalne prevode Homerovih remek dela baš u Srbiji, baš na srpskom jeziku. Časna starina i najveći naš pisac koji je karijeru započeo na prelasku 20. u 19. vek već najavljuje govor kojim će ustoličiti svog naslednika veličanstvenom idejom „Daleko je sunce, ali Holandija baš i nije“!

U komentarima na ovu vest, čak je i Iznogud srpske književnosti kao moto svoje beskrajne poeme o ćeranju što traje i trajaće još eonima, citirao stih mesijinog hita: „Ej, živote, teško ovo, jebote“, navodeći da je slušao ploče ovog umetnika kad je bio mlad.

Famozni režiser sa nebrojenim priznanjima najavljuje da će grupa u kojoj svira obraditi čuveni hit Fa fa la kao odgovor na imperijalistički antipušački fašizam, kojim je truli Zapad po ko zna koji put pokazao da sve sa Balkana pogrešno razume, u ovom slučaju – ime njegovog benda. I da zato mogu samo da prihvate da urade ono što se kaže u refrenu epohalne Džonijeve ode jednoj od radosti življenja.

Prateće vokale pevaće Maradona, izjavivši usput da je Džonijev talenat za dribling odmah do njegovog.

Najsjajnije ime među svim našim kompozitorima već prepisuje svoju vilu na Senjaku „frajeru koji mu je prodao foru o orkestru za svadbe, sahrane, ispraćaje i druge zgode i nezgode“. A uzgred mu poklanja i tantijeme od budućeg hita poznate pevačice i amaterske porno glumice sa sve refrenom „Čarapica – svilenica, starog daidže družbenica“. Jer, kako navodi, „svi smo mi iz Džonijevog šinjela izašli“.

Potpisnik će zbog dugo očekivane euforije preduzeti još jedno putovanje u prestonicu susedne države, da bi se sa pozicije na gornjoj fotografiji pomerio koju desetinu metara, kako bi bio bliže čuvenom izvoru života gde je korifej naše, njihove i svačije muzike možda izmaštao svoj Balkan i gde je možda video sve te lepe žene što prolaze kroz grad!

Zbog gostovanja najvećeg umetnika iz stare Juge, FBiH zaboravlja na razmirice sa Republikom Srpskom i obrnuto, preuzimajući od Srbije štafetu „glavnog faktora mira i stabilnosti na zapadnom Balkanu“. Sloveniju od silnog veselja više ne interesuje tih nekoliko kućeraka u Piranskom zalivu, poklanja ih Džoniju. Razume se, uz pasoš Republike Slovenije.

Čak se i Grčka, u znak zahvalnosti za Džonijevo veličanje antičke prošlosti, oprašta od monopolisanja imena slavne Makedonije.

U Crnoj Gori, vrh DPS-a nudi pet miliona evra za nastup na Jazu, uz uslov da Džoni zapeva i onu o Montenegru i Poljskoj u njegovom srcu.

Kao najveće iznenađenje, iz Prištine stiže vest da nekoliko genijevih pesama već od sledeće školske godine ulazi u čitanke i to na jeziku samog autora, uz, naravno, prevod na albanski.

Armije fanova iz južne Evrope naizust izgovaraju svaku misao koju je spasilac izrekao u intervjuima iz dobrovoljnog egzila tokom kojeg nije davao intervjue. Svaka nova bora na licu našeg junaka u raspredanjima po balkanskim čaršijama detaljno se opisuje po fotografijama snimljenim tokom decenije Džonijevog odbijanja da bude fotografisan.

Iz polica odavno nestale srednje klase netragom nestaju dela ruskih klasika i namesto njih staje 5.000 strana Džonijevih prevoda, misli, pesama i smijurija. Time se vraća vera u obnavljanje ove srednjeklasne osnove našeg društva, samim tim i u obrazovni, zdravstveni i sistem zapošljavanja, i to bez veza i poznanstava, već na temelju individualnih kvaliteta. Ponovo su aktuelne liste čekanja za stan. Građani ovaj priliv mogućnosti izlivaju u sve brojnije potomstvo. Sve je krenulo, čak i deca rastu!

Dekretom se ukidaju sve grupe na ionako fiktivnim rok scenama bivše Juge. Jer, i sam Džoni je rekao: „Pre mene je nešto i valjalo, eventualno Beatlesi, a onda sam došao ja i posle mene – potop“.

Zarad mentalne higijene nacije, ostaviće se prostor na forumima, sajtovima i blogovima za sve celomudrene anonimuse da dokazuju svoju pamet u ime filigranskih pločnika po kojima će ponovo koračati naš smeli vođa. I da vo vjeki vjekov dokazuju njegovu superiornost naspram svih krivo sraslih muzičkih pojava od osme sednice naovamo. Življenje u herojskoj prošlosti napokon se ozvaničava kao državni program!

Iz Saveza estradnih umetnika Srbije stiže molba Ministarstvu kulture Srbije da izmeni nedavno poslatu depešu u Zagreb po kojoj samo grandovska družina ima pravo da sebe zove muzičarima, te da ona u Džonijevom slučaju bude zaobiđena. Tj. da omoguće našem Branimiru kada se na Bajakovu pojavi sa Fenderom pod miškom, da nesmetano pređe iz jedne u drugu državu. Zauzvrat traže samo par tekstova i pokoji prateći vokal, sitnica za Zevsa naše muzičke misli, kome su iz glave ispale tolike maestralne ideje.

Raduje se staro i mlado. Knjižare ekspresno vraćaju odavno škartirane i prezrene antologije i zbirke poezije. Jer, dolazi pesnik!

Njegova reč pokrenuće milionske mase i vinuti ih visoko put nebeskih prostranstava sa kojih će sve krvave čarke i zađevice na jednom od tri južnoevropska poluostrva postati tek smešna strana istorije. Onu njenu pravu stranu, koja dosad zbog gluposti, sitnosopstveničkih interesa i malodušnosti nikad zvanično nije ni postojala, napisaće upravo Džoni.

Objasniće sve vezano za slavni poraz Srbije u 7. veku pre nove ere u kome se naša hrabra soldateska junački žrtvovala da odbrani hrišćansku civilizaciju od najezde vanzemaljskih Osmanija iz Kine; dokazaće da je demokratija nastala kad je desetisućljetna Hrvatska na današnjem Islandu gradila stepenište atinske akademije; ostale bivše jedinstvene republike g-din Štulić će pozdraviti uz eksplicitnu nameru da tokom 2025. prione na istorijski verifikovan opis smisla postojanja dotičnih država, čim stigne da se pozabavi delima iz vremena egipatske civilizacije.

I zato, vrati nam se Johane, ti jablane, rođače, revolucionaru i poeto i dovedi onog bezobraznog pevača iz Buldožera da pojede sve gadosti što ih je onomad o tebi i tvojoj poeziji izrekao, počevši od prve pa sve do 7562. tvoje napisane pesme! I onda zasijaj kao sunce koje nam život daje, izvedi na svetlo sve kurvine sinove i njihova zla!

I tada, kad nam sve bude jasno, kad nam pukne pred očima šta se to sa nama desilo i ko je, majku mu, prvi započeo, tada, kad se opijeni zvucima sa tvoje lire budemo vratili kući, prepuni mudrih poruka i pouka, sa promuklim grlima od pevanja pesama koje smo celoga života čekali da sa tobom zapevamo, kada nas napokon obasjaju večna svetla katarze i prosvetljenja…

…namestićemo krevet i upaliti TV. Možda ima neki film.

Izvor: Popboks Nenad Pejović