Više hiljada građana Rusije u utorak se oprostilo od velikog pisca Aleksandra Isajeviča Solženjicina, čije je telo bilo izloženo u dvorani Ruske akademije nauka. Ni jaka kiša nije zaustavila reku ljudi, koja se neprestano, polako kretala ka zgradi na Gagarinovom trgu. Neki su u rukama nosili cveće, a neki Solženjicinove knjige, da i tako pokažu koliko su mu verovali.

Pored preminulog pisca bili su njegovi najbliži: supruga Natalija i sinovi Jermolaj i Stepan. Nije bilo nikakvih govora i izjava, jer je tako želela porodica. U dvorani je sve bilo tiho i dostojanstveno, jedino je dominirala velika crno-bela fotografija Aleksandra Isajeviča Solženjicina.

Među prvima, poslednju poštu Solženjicinu, odao je bivši premijer Jevgenij Primakov, a kasnije i prvi čovek Moskve Jurij Luškov. Saučešće porodici izjavili su i mnogobrojni ugledni ruski naučnici i kulturni delatnici.
Iz zgrade Ruske akademije nauka, telo velikana je prevezeno u obližnji Donski manastir, gde je po pravoslavnoj tradiciji ostalo celu noć, dok su se studenti Moskovske duhovne akademije molili za dušu pisca.

Aleksandar Solženjicin biće sahranjen danas na groblju Donskog manastira, u podne. Liturgija će početi u devet časova ujutro, a opelo u 11.00. Bogosluženje će služiti vikar patrijarha moskovskog i cele Rusije arhiepiskop orehovo – zujevski Aleksij.

U trenucima kada veliki broj građana Rusije, odlazak velikog pisca doživljava kao ogroman gubitak za zemlju, javili su se i oni koji su ga oštro kritikovali i za života. Oglasila se i Jelena Boner, koju u Rusiji, ali i svetu znaju jedino po tome što je udovica čuvenog akademika i disidenta Saharova.

– Andrej Dmitrevič Saharov je još 1974. polemisao sa Solženjicinom – izjavila je Bonerova „Izvestijima“. – Saharaov je kritikovao sovjetske vlasti, ali je istovremeno tvrdio da su opasne Solženjicinove monarhističke i nacionalističke ideje. Mogu da kažu da nacionalizam i konzervativizam Solženjicina nisu agresivni, ali u istoriji se uvek događa da za izrečenim idejama idu realni političari i agresija počinje da raste.
Pisac Vladimir Vojnovič koji je napadao Solženjicina još za života nije mogao da propusti priliku da i na dan oproštaja kaže šta zamera velikom piscu:

– U vreme sovjetske vlasti ja sam mnogo puta javno u svojim nastupima štitio Solženjicina. Zatim je on počeo da me razočarava i kao pisac, i kao čovek sa svojim idejama. Kad se on našao na Zapadu video sam da nije takav demokrata, kakav se činio. Nije mi ostavljao poverenje tvrdnjama da Rusija treba da ima svoj put.

Vojnoviču i drugim kritičarima, još za života, Aleksandar Solženjicin je odgovorio u biografiji koju je sastavila dr Ljudmila Saraskina, ugledna istoričarka književnosti. Ova njegova najkompletnija biografija objavljena je proletos u Moskvi.

Aleksandar Solženjicin, za većinu Rusa, bio je veliki patriota i to nije skrivao. Na kritiku onih koji su bili bliski oligarsima nije reagovao. U javne polemike nije ulazio, jer je bio svestan da mu narod veruje. I dok je Vladimira Putina doživljavao kao patriotu, veliki pisac je oštro kritikovao Borisa Jeljcina, kojeg je smatrao glavniom krivcem za stvoreni haos u zemlji. Zamerao mu je rat sa Čečenima i to što je ostavio u nemilosti 25 miliona Rusa da žive u drugim novonastalim državama. Javno je govorio da su Jeljcin i njegovi najbliži zaslužili da odgovaraju pred sudom zbog stravanja divljeg kapitalizma i onog što su činili u vreme raspada SSSR-a.

Svima onima koji su u Solženjicinovim idejama pronalazili monarhizam i nacionalizam, pisac je kratko odgovarao: „Uopšte nisam nacionalista, nego sam patriota. Ja samo volim svoju domovinu kao što i drugi vole svoju“.

Izvor: Novosti on line Lj. BOŽANOVIĆ – B. VLAHOVIĆ