Romanom Jevanđelje po Pilatu, koji se u Srbiji upravo pojavio u izdanju „Lagune“, proslavljeni francuski književnik Erik Emanuel Šmit, kako je primećeno, priključio se armiji ljudi od pera koji se već dva milenijuma bave životom i stradanjem utemeljivača hrišćanstva – Isusa Hrista. Od zvanično priznate četvorice jevanđelista, preko autora gnostičkih jevanđelja, svetih otaca, pa sve do 20. veka kad je Hristov život postao tema romana, filmova (…), stalno se traži novi ugao iz kog bi se opisalo, pre svega, njegovo stradanje, i Šmit se dosetio da odabere za naratore prologa samoga mesiju Isusa, a zatim prefekta Judeje Pontija Pilata i njegovu ženu.

Hristova priča je iskazana jednostavnim jezikom sina drvodelje, a počinje njegovim sećanjem na period koji je prethodio času kad je uhapšen. Zatim naraciju nastavlja Pilat, pred koga je izveden Hrist da mu se sudi i koji ga osuđuje na smrt na krstu, da bi tri dana posle njegove smrti morao povesti novu istragu da bi otkrio kako je nestalo telo „nazaretskog čarobnjaka“. Ideja pisca je bila da kroz Pilatovu priču pokaže kako je neka neutralna ličnost iz vremena vladavine imperatora Oktavijana Avgusta mogla da posmatra događaje očima Mesijinih savremenika.

Izuzetno obrazovan, Šmit se posvetio pisanju i najpoznatiji je kao dramski pisac. Mnogi njegovi komadi višestruko su nagrađivani. Dobitnik je nagrade Francuske akademije za celokupno pozorišno stvaralaštvo. Njegova Trilogija nevidljivog, koja obuhvata novele Oskar i gospođa u ružičastom mantilu, Gospodin Ibrahim i cvetovi iz Kurana i Milarepa, prevedena je na mnoge svetske jezike, a pre nekoliko godina objavljena je na srpskom u izdanju „Lagune“. Sve tri novele su dramatizovane i izvode se širom sveta, a prema njima su snimljeni i filmovi.

Piscu koga opsedaju pitanja vere, traganja za istinom i za samospoznajom bliska je i tema početaka hrišćanstva – a tako je i nastao roman Jedvanđelje po Pilatu, koji je pobrao pohvale kritičara. Oni ističu da se radi o „dubokoumnoj knjizi koja će oduševiti sve one kojima je pravo na slobodno mišljenje važnije od svega ostalog“. Kritičar Monda je napisao, a prenosi takođe Tanjug, da Šmit neosporno ima dara, da je do tančina istražio Bibliju i ne plaši se da iznese veoma smele teorije.

Izvor: „Građanski list“