Boško Tomašević je rođen 1947. godine u Bečeju (Vojvodina, Ex-Jugoslavija), autor i docent Univerziteta. Od 1990. godine do 2006. godine držao predavanja iz književne teorije, poetike, hermeneutike i književne epistemologije na univerzitetima u Frajburgu i Brajsgau, Getingenu, Nansiju, Insbruku, Beču i Berlinu.
Među njegovim značajnijim stručnim radovima valja pomenuti: Iz iskustva bitnog pevanja (1988), Kartezijanski roman (1989), Samorazorne teorije. Književna teorija i duh postmodernizma (1993), Beskonačna zamena. Fundamentalna ontologija kao teorija pesništva (1997), Konačna teorija književnosti (2000), Pesništvo, književna teorija, egzistencija (2003), Galilejevska poetika (2004), Hermeneutika neprozirnosti (2006).
Pesništvo mu je okrenuto eleatskoj metafizičkoj refleksiji, postmodernističkom intertekstualnom razgovoru sa evropskom pesničkom tradicijom (V. Blejk, Dž. Don, F. Helderlin, P. Valeri, R. M. Rilke, B. Pasternak, O. Mendeljštam, T. S. Eliot, E. Paund, G. Trakl, R. Šar, P. Celan, H. L. Borhes, S. Beket), kao i duhovnim prizorima samoga čina pesmovanja. U poslednje vreme Tomašević sve više tematizuje vlastito životno iskustvo kao događaj izgnanstva, kao govor o izbijanju u bezzavičajnost i pesništvo razume kao emblemsko razaranje bliskoga „posvećenog nikakvim obalama“
Ove tri različite poetike prisutne su u sledećim autorovim pesničkim knjigama: Kartezijanski prolaz (1989), Čuvar vremena (1990), Ponavljanje i razlika (1992), Cool Memories (1994), Predeo sa Vitgenštajnom i druge ruševine (1995), Preispitivanje izvora (1995), Plan povratka (1996), Sezona bez Gospoda (1998), Studija testamenta (1999), Pustinje jezika (2001), Leto moga jezika (2002), Nigde (2002), Celantrifft H(eidegger) undCh(ar) inTodnauberg (2005).
Boško Tomašević je član Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti (Pariz), član francuskog i austrijskog PEN-a, kao i Francuskog društva pisaca (Pariz), te Austrijskog saveza pisaca (Beč).
Živi u Insbruku.
IZVAN NAS
Neko bi morao ugasiti melaholiju trajanja,
da osuši ovo, ono, to, da uđe u otežale vode bića
da ispere suvišak ispisanoga
dok pada lanac označitelja
– taj koji nam je jedini dat
tako kako pada
dok pada
preko nas
kao da nikada
ništa
nije bilo upisano u ovaj jezik.
CELAN U TODNAUBERGU IV
Možda je
koliba
tada
mogla da primi
više:
broj jednostavnosti,
česmu,
spokoj šumske ledine,
jedan nastanjeni vidokrug mišljenja?
Neizgovorena reč
neumoljiva u blistanju
ćutnje
na oštrici noža
blizinu je slomila.
DOBA PRIBLIŽAVANJA
Doći će još teži dani,
još veća zima.
Doći će ledeno doba,
dolazi dim iz kuća,
biće toplo,
bićemo blizu.
Mimoilazićemo se s pticama
u belini,
bićemo živi,
vreme hladnoće
zbližiće nas.
POSLANICA
Začudo, dogodila se tuga
Na smetovima iznad moga sela
Prolistala krv,
Na stabla smrznuta
I sama polegao Um.
Duh se zašitio mrazem i
Legao na drum.
Na saonama kočijas hud
Tiho je prešao zamki
Sprud.
U vedroj noći
Padale su zvezde,
U crkvici samoj
Molila se stud.
Reci: ko sada napusti luk
I biću na zemlji
Popade muk-
Šta biva s njim?
SINU JAKOVU
Sve više me dok ih se sećam
bole nasa putovanja.
Sneg
Jedno proleće, tvoj rođjendan
I jedno leto:
Rems,
Ot Kenigsburg,
Pariz,
Berlin.
Sve više me bole naša putovanja
Držana za večnost, ponovljiva.
Svako putovanje bilo je poslednje.
Svaka blizina bila je poslednja.
Sve bolnija mi je
Tvoja radost
Dok otvaraš vrata hotelske sobe
I razmeštaš naš prtljag.
Svako je (već tada) išao prema
Svome životu
Svako putovao prema sopstvenoj samoći.
Svako: ka razgovoru i
Nemuštoj gladi za Drugim.
PRIBLIŽAVANJE
Nikakve beleške
o tome putu.
Očekujem
da me ništa ne
očekuje.
Očekujem da budem
prazan svet
u kolicini
sveta
koji vise ne
može svetleti
za me.
Mogu me odneti
svemu onom
što ostavljam.
Mogu početi da
rastem
iz raži
u hleb svoj.
JEDNOSTAVNO
Ponovo proletnja cvatnja
Sećanje na život zimi
Vatra
Magnolije i lale
U
Vazduhu
Rasprostiranje i pribiranje
Svega što pada
Po zemlji
I iz zemlje
Raste.
One Response
Postovani gospodine Tomasevicu,
Za pocetak samo da Vam kazem :
Veci ste od Hajdegera pa, prema tome, i od
mnogih mislilaca i od onih koji pisu
prozu i pesme, ali nemaju uvid u ono sto pesmovanje jest.
Trazim Vase tekstove po Internetu.
Napisao sam pismo gospodinu Aleksandru
Lukicu i u tom pismu najvise pisem o Vama.
Ako ovo moje pismo dobijete posaljitemi Vad Mail koji radi.
S izuzetnim postovanjem
Dusan Stosic