Svetska muzička scena ove godine obeležava 200 godina od rođenja poljskog romantičara, pijaniste i kompozitora Frederika Šopena (1810-1849), jedinstvene pojave u istoriji klavirske muzike čija se dela neprocenjive vrednosti i lepote rado slušaju na svim meridijanima.
Poljska je 1. januara započela zvanično obeležavanje „Godine Šopena“ u Želazovoj Voli, mestu gde je 1810. godine rođen Šopen. Tokom jubilarne godine najavljeno je oko 1.200 koncerata, izložbi, filmskih projekcija i pozorišnih predstava posvećenih Šopenu, rano romantičarskom autoru prefinjenih nostalgičnih kompozicija koje raskošnom skalom emocija podjednako dodiruju savremenog čoveka kao i brojne prethodne generacije. Nizom muzičkih dogadjaja Poljska će predstaviti Šopena kao romantičnog heroja 2010. godine. Za mnoge sinonim klavirske muzike, klavirski virtuoz Šopen rođen je 1. marta 1810. u Želazovoj Voli, mestu udaljenom od Varšave oko 80 kilometara. Vrlo rano počinje da stvara, od njegovih 166 dela mladalački opus obuhvata 12 etida koje je napisao u Poljskoj u kojoj je proveo prvih 20 godina života.
U Francusku se seli 1830. godine, u Pariz, gde je i umro 17. oktobra 1849. godine u 39. godini, posle dužeg bolovanja od tuberkuloze. U Francuskojm gde i pored teške bolesti svira prihvaćen od strane najeminentnijih umetnika i publike, nastaju njegove prve balade, prelidi, poloneze, valceri, sonate i druga sveska etida, vrhunci pijanističke literature.
Virtuozni Šopen u svojim delima oslobodio je prste pijaniste svakog ograničenja. Njegove mazurke i poloneze, igre starog poljskog plemstva, pronele su lepotu nacionalne muzike Poljske širom sveta.
Biografi genijalnog stvaraoca Šopena zabeležili su da je on bio osetljiv i komplikovan čovek, sujetan i razdražljiv što se tumači njegovom bolešću. U filmovima prikazan je kao romantični junak razbarušene kose koji pljuje krv po dirkama, strasno i slepo zaljubljen u književnicu Žorž Sand.
Savremenik i prijatelj poljski pesnik Adam Mickijevič nazvao ga je „moralnim čudovištem“, ali pesnik klavira Šopen ostavio je svetu dela koja lepotom traju do danas.
Izvor: Blic Online /Tanjug Foto: AFP