Sajt Artfacts.net prati potražnju za više od 200.000 artista
Milica Tomić je trenutno na 614 mestu
Na sajtu Artfacts.net koji pomaže snalaženje publici, profesionalcima i ljubiteljima umetnosti, prvenstveno orijentisanim na praćenje moderne i savremene umetnosti, nalazi se i nekoliko umetnika s naših prostora. Najbolje plasirana, na 38. mestu je Marina Abramović, a od naših likovnih umetnika istaknute pozicije još zauzimaju Milica Tomić, Bojan Šarčević, Tanja Ostojić, Raša Todosijević, Zoran Naskovski, Biljana Đurđević i Katarina Zdjelar.
Londonsko-berlinski Artfacts.net referentan i specijalizovan za savremenu umetnost, na osnovu relevantnih podataka dobijenih od vodećih muzeja, galerija, kulturnih centara, sajmova prati frekventnost i potražnju za čak 223.000 umetnika (i živih i mrtvih) iz celog sveta koje rangira prema zastupljenosti i reputaciji institucija u kojima izlažu.
Američki umetnik Endi Vorhol zauzima prvo mesto na listi sajta Artfacts.net koji, uzimajući u obzir više kriterijuma, rangira one koji su najznačajniji u svetu umetnosti.
Marina Abramović
Marina Abramović, kraljica performansa, već tri decenije pokazuje da joj nema ravne. Sebe opisuje kao „baku umetnosti performansa“. Godina 2010. biće u znaku njene retrospektivne izložbe u najcenjenijem muzeju savremene umetnosti u svetu, njujorškom MoMa. Malo savremenih umetnika imalo je tu čast.
Sledeća na listi od umetnica iz Srbije je Milica Tomić, trenutno na 614. mestu. Milica Tomić je fokusirana na kompleksne veze između trauma zbog nove politike identiteta i pola u godinama Miloševićeve vladavine.
U ovdašnjoj umetničkoj sredini najmanje je poznat rad Bojana Šarčevića, koji je plasiran na 689. mesto. Bojan Šarčević je rođen u Beogradu 1974. godine. Detinjstvo je proveo u Maroku i Alžiru, a živeo je u Sarajevu sve do početka rata 1992. godine. U njegovom opusu dominiraju video-radovi, instalacije i fotografski kolaži. Pohađao je prestižnu Školu lepih umetnosti u Parizu i Kraljevsku akademiju u Amsterdamu. Među najznačajnije Šarčevićeve izložbe ubrajaju se one na 50. bijenalu u Veneciji (2003) i u Tejt modern galeriji u Londonu (2004).
Krajem 2005. godine pažnju ne samo umetničke javnosti Tanja Ostojić (plasirana na 1254. mestu) skrenula je posterom „EU panties“, satirom na slavno delo Gustava Kurbea „Rađanje sveta“. Poenta tog rada Tanje Ostojić je da su strankinje dobrodošle u Evropi jedino ako se razodenu.
Ta akcija dovela je do kvalifikacije o navodnoj pornografiji koju je najpre plasirao bečki tabloid „Die Krone“, pa je taj rad Tanje Ostojić uklonjen s rotacionog bilborda u Beču. Tanja Ostojić odbacila je kao neosnovane navode o pornografskom sadržaju svog rada, ocenjujući da je reč o klasičnoj cenzuri i da ne bi bilo problema da na plavim ženskim gaćicama na tom radu nije bila zastava Evropske unije. Ne manju pažnju izazvali su i radovi Tanje Ostojić „Tražim muža s pasošem Evropske unije“ i „Otvoreni studio nove Beogradske hronike“.
Generacijski blizak Marini Abramović je Raša Todosijević, koji je na sajtu Artfacts.net plasiran na 2372. mesto. Todosijević je dobitnik nagrade Artslink za 2004. godinu u Njujorku. Godine 2006. bio je nominovan za prestižnu umetničku Vincent nagradu, koju su inicirali Stedelijk muzej u Amsterdamu i Broere fondacija, u znak priznanja umetnicima koji su izvršili trajan uticaj na evropsku umetnost poslednjih nekoliko decenija. Među njegovim brojnim samostalnim izložbama je i „The Todosijević Foundation: God exist“ (San Francisko – Beograd, 2004), „Hvala Raši Todosijeviću“ (MSU Beograd, 2002, Nacionalna galerija za stranu umetnost Sofija, 2004), IASPIS (Stokholm, 2001) i „Bog voli Srbe“(Galerija SKC, 1991). Početkom ove godine dobio je „Politikinu“ nagradu za najbolju izložbu, ali je Todosijević rekao da je to priznanje stiglo sa 30 godina zakašnjenja.
Zoran Naskovski (nalazi se na 2554. poziciji) problematizuje globalne fenomene kao, na primer, filmove, sport (snimanje NBA trojki u poslednjoj sekundi), fetišizam. Posebnu pažnju izazvao je njegov rad „Smrt u Dalasu“, u kojem zvučnu pozadinu atentatu na Kenedija daje snimak istoimene guslarske pesme.
Biljana Đurđević ne odstupa od bavljenja slikarstvom. Ona trenutno zauzima 3239. poziciju. Izlagala je na nizu samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Izrael, Švedska, Nemačka, Sjedinjene Američke Države, Francuska, Grčka, Austrija, Italija i druge). U Galeriji Kulturnog centra Beograda upravo je u toku njena samostalna izložba.
Katarina Zdjelar (zauzima 4049. poziciju) zastupala je Srbiju na prošlogodišnjem Bijenalu u Veneciji s video-projektom „Ali, ako mi oduzmeš glas, šta će mi ostati?“ o problemima komunikacije. Katarina Zdjelar koja živi u Holandiji, kroz svoj projekat, sastavljen od video-radova, prenosila je iskustvo učenja stranog jezika kao metoda kulturne integracije.
The Artfacts.net obuhvata podatke dobijene iz 170 zemalja, od 19.703 izlagača iz celog sveta. Kreatori ovog sajta analizirali su 227.831 izložbu, na njemu se nalaze 82.252 biografije autora, a rangirano je 17.162 umetnika.
Lista najtraženijih umetnika
Endi Vorhol
Pablo Pikaso
Brus Nauman
Gerhard Rihter
Jozef Bojs
Robert Raušenberg
Sol Levit
Sindi Šerman
Paul Kle
Anri Matis
Izvor: Blic Online S. Radojević