Otvorena izložba srpske savremene umetnosti „O normalnosti“ koja provocira prosečnog američkog posetioca
Dragoljub Raša Todosijević: „Gott liebt die Serben“, 1993/2002, instalacija, kolekcija MSUB
Vašington – Izložba srpske savremene umetnosti devedesetih godina svečano je otvorena u umetničkom centru Kacen, Američkog univerziteta u Vašingtonu. Postavka u američkoj prestonici je skraćena verzija velike izložbe „O normalnosti“ beogradskog Muzeja savremene umetnosti, koja je prvobitno bila prikazana u Beogradu krajem 2005. godine.
Za let preko okeana kustos Dejan Sretenović izabrao je 20 umetnika i 24 umetnička dela, nastala u godinama „normalnosti“, od 1989. do 2001, kada je „vladajuća ideologija pokušavala da celu haotičnu situaciju predstavi kao nešto što je normalno moralo da se dogodi“. U Kacenu, jedinoj galeriji u okrugu američke prestonice koja izlaže dela sa protivrečnim političkim provokacijama, mogu se do 9. juna videti platna, fotografije i video instalacije naših umetnika: Biljane Đurđević, Uroša Đurića, Neše Paripovića, Vesne Pavlović, Adriana Kovača, Zorana Todorovića, Raše Todosijevića, Goranke Matić, Asocijacije „Apsolutno“, Zorana Marinkovića, Ere Milivojevića, Zorana Naskovskog, Vladimira Nikolića, Tanje Ostojić, Balinta Zombatija, Milice Tomić…
– Ovo je prva zbirna izložba srpske savremene umetnosti u Americi, računajući i vreme bivše Jugoslavije, a činjenica da se ona može videti baš u političkoj prestonici svetske supersile stavlja je u poseban kontekst – kaže Dejan Sretenović. – Želeli smo da uokvirimo vreme koje u našoj međusobnoj komunikaciji zovemo „devedesete“. Izabrali smo četiri događaja kao međe: u Sarajevu je 1989. bila poslednja jugoslovenska umetnička „izložba dokumenata“ a negde u to vreme bio je i Gazimestan. U Muzeju Savremene umetnosti u Beogradu 2001. održala se prva internacionalna izložba, posle svih godina sankcija a izabrana je i prva demokratska vlada u Srbiji. Umetnici su na svoj individualni način uspevali da kritički sagledaju ovaj period „normalnosti“ i u velikoj su meri oblikovali građansku svest.
Za potrebe prosečne američke publike koja nije u stanju da prati asocijacije iz ove postavke svako delo u prizemlju Kacena prati tekstualni opis okolnosti pod kojim je nastalo… Gotovo svi eksponati bave se unutrašnjom politikom, zatvorenim društvom koje nije imalo ni vremena ni koncentracije da se osvrne na period pre pada Berlinskog zida. Jer, stigla su ga nova ratna nacionalistička vremena. Po tematici, donekle, odskače video instalacija Zorana Naskovskog „Smrt u Dalasu“ u kojoj naš guslar detaljno opeva ubistvo predsednika Džona Kenedija u Dalasu, uz potresne video inserte ove američke tragedije. Instalacija je gostovala do sada po mnogim muzejima u Americi, ali nikada u prestonici i to u ovom kontekstu.
Provokativna su i dva ogromna platna Biljane Đurđević, „Deda Mraz na samrtnoj postelji“ i „Zubarsko društvo“. Po mišljenju Džeka Rasmumsena, direktora i glavnog kustosa Kacen art centra, eksponati beživotnog Deda Mraza u donjem vešu, sa božićnim čarapama, ili crveni kukasti krst oblepljen preko celog zida (Raša Todosijević) , ne bi mogli da se nađu ni u jednom drugom vašingtonskom muzeju ili galeriji. „Jedino je Kacen izvojevao slobodu da umetničkim delima politički provocira“, kaže Rasmumsen za „Politiku“. – Ali, to ne znači da i pre otvaranja izložbe nije bilo pojedinaca koji su se pitali šta nam sve to treba – dodaje direktor Kacena.
Rasmumsen je, međutim, već prekaljen u takvim bitkama a u Kacen je pre dve godine doveo kolumbijskog slikara Fernanda Botera sa pedesetak monumentalnih slika koje detaljno dokumentuju torture američkih stražara nad zatvorenicima u Abu Graibu. Niko iz Bele kuće nije se osvrnuo niti posetio ovu izložbu. Ali, danas je pitanje torture postalo goruća tema u vašingtonskom političkom krugu i američkoj javnosti. Rasmumsen smatra da ni ova izložba srpskih savremenih umetnika neće biti ništa manje provokativna za one koji zaista budu želeli da je prouče.
Direktor Rasmumsen kaže da je prihvatio ideju srpske ambasade da se na scenu Američkog univerziteta dovedu srpski savremeni umetnici, kada je video katalog koji je pravljen prilikom originalne izložbe u Beogradu.
– Dela su originalna, srpski umetnici nisu se poveli za zapadnim stereotipima, onako kako su to učinili mnogi drugi iz istočne Evrope – ocenjuje Rasmumsen.
Zahvaljujući Kacenu, i njenom direktoru, novi ambasador Srbije u Vašingtonu Vladimir Petrović rekao je da kao diplomata, iako nije umetnički kritičar, impresioniran dubinom poruke koju šalju umetnici. Srbija je, kako je rekao, zemlja maštovitosti i umetničkih sloboda, pa se o našoj zemlji može mnogo toga naučiti kroz njenu umetnost. Ova izložba je, prema srpskom ambasadoru, prozor u kulturu regiona i nacije. Ona doprinosi i otvara dijalog među različitim ljudima i nacijama.
Izložba „O normalnosti“ trajaće do 9. juna, uporedo sa mnogim unutrašnjim i međunarodnim dijalozima na svim nivoima uobičajenim za američku prestonicu. Među temama koje ovog meseca dominiraju u Vašingtonu, uz Irak, Avganistan, školstvo i zdravstvo, finansijsku krizu, uporno se provlače i Balkan i Srbija, iako su devedesete ostale za nama.
Izvor: Politika Zorana Šuvaković