Na arheološkom nalazištu Medijana u Nišu započeli su obimni istraživački radovi koji će rezultirati izgledom tog lokaliteta iz vremena Konstantina Velikog (271-337), istaknuto je danas prilikom razgovora gradonačelnika Niša Miloša Simonovića sa arheolozima.
Cilj je da do 2013. godine, kada se obeležava 17 vekova Milanskog edikta (313. godine), najveći deo arheološkog blaga na Medijani bude prezentovan i dostupan posetiocima.
Arheolozi trenutno rade, kako su anveli, na istraživanju carske palate i na oslobađaju svih prostorija vile od šuta i kasnijih naslaga, a zatim bi usledili radovi konzervacije.
Otkopavaju se tri prostorije na severnom delu vile koji je bio svečani i gde se održavao kompletan ceremonijal.
Drugi deo iskopavanja obaviće se na južnom, ulaznom delu vile gde će morati da se otvore još neke prostorije i tremovi. Tako će vila dobiti izgled iz vremena Konstantina Velikog i njegovih naslednika.
Rukovodilac projektnog tima Gordana Milošević rekla je novinarima da će se na osnovu analize izvršiti autentičnost do određenog procenta i da će se na osnovu toga raditi projekat rekonstrukcije.
U godini obeležavanja 17 vekova MIlanskog edikta videće se ulazni deo sa pilonima i ulazni deo u samu vilu sa baldahinom, rekonstruisan ceo portik,a biće dorađena bašta kao obeležje tetrarhijske arhitekture Rima, navela je ona.
Miloševićeva je kazala da će biti rekonstruisana sala za audijencije u koju će biti vraćena kopija bronzane ograde, kao i skulpture koje su nađene na tom prostoru.
Radove finsansira Ministarstvo kulture, a grad će finansirati radove na izgradnji infrastrukture na lokalitetu.
Simonović je rekao da je novac za radove odobren još pre tri godine i izrazio zadovoljstvo što će prva odobrena sredstva u visini od 54 miliona dinara biti iskorišćena za obimne radove na Medijani.
Od prvobitne zamisli pokrivanja lokaliteta se odustalo, jer su iskustva u svetu na sličnim lokalitetima pokazala da to nije najbolji način zaštite.
Prvi koji je označio Medijanu kao „carski letnjikovac“ bio je Feliks Kanic 1864. godine, a organizovana istraživanja na Medijani počela su 1932. godine.
Posleratna istraživanja organizovana su počev od 1961. godine.
Pretpostavlja se da je podizanje vila na Medijani započeto u drugoj polovini trećeg, a nastavljeno većim intenzitetom u četvrtom veku.
U dosadašnjim iskopavanjima otkrivena je carska palata sa peristilom, terme, baptiserijum (krstionica), horeum (žitnica), dve vile rustike.
Prostorije su ukrašene mozaicima,a na Medijani su nađene i mnogobrojne skulpture (Asklepija, Higije, Dionisa, Herakla, Satira).
Izvor: Blic Online/Tanjug Foto: Blic