Italijanski naučnici analiziraće posmrtne ostatke italijanskog slikara Karavađa, kako bi pokušali da razreše misteriju njegove smrti pre 400 godina.

Stručnjaci četiri italijanska univerziteta – mikrobiolozi, istoričari umetnosti i antropolozi, pokušaće da upriliče „pravu sahranu“ za Mikelanđela Merizija, čiji su genijalnost i realizam napravili revoluciju u istoriji umetnosti. Istraživanjem, koje će početi u utorak, rukovodiće profesor antropologije kostiju na univerzitetu u Bolonji Đorđo Gruponi, koji je radio i na rekonstrukciji lica pisca Dantea Aligijerija.

„Pošli smo od različitih naznaka, pre svega one da Karavađo nije umro na plaži u Fenilji na obali Toskane kako se donedavno verovalo, već u bolnici u Porto Erkolu“, kazao je Gruponi, pokazujući novinarima kopiju nedavno pronađene slikareve smrtovnice. Karavađo (1571-1610) je, kako se veruje, umro od malarije i sahranjen je na malom groblju sa kojeg su svi posmrtni ostaci 1956. u neredu premešteni u grobnicu u crkvi u Porto Erkolu.

„Ovo radimo iz ljubavi i malo će koštati, oko 10.000 evra, pošto je potrebno dati istorijski odgovor na pitanja o Karavađovoj smrti“, kazao je pisac Silvano Vinćeti, predsednik italijanskog Nacionalnog komiteta za valorizaciju istorijskog i kulturnog blaga.

Naučnici će morati da identifikuju ostatke oko 200 osoba, a potom da ih uporede sa umetnikovim potomcima.

Čuven po svom izrazitom kontrastu svetlo-tamno (kjaroskuro) na slikama kakve su „Bahus“, „Večera u Emausu“ i „Meduza“, Karavađo se smatra prvim velikanom baroknog slikarstva u svetu.

Izvor: Blic Online/Beta