РИ С Т И Ћ О Б Р Е Н, Место, дан, месец и година рођења: Сврљиг, 17.марта 1960.г.
Занимање-звање: Дипломирани економиста

Први штампани рад: „Развитак“ Зајечар, бр. 2/81 Стр.55
– Члан редакције и уредништва:књижевног часописа „БДЕЊЕ“, основаног у Сврљигу 2002.г. и књижевног часописа «АКТ» из Ваљева од 2007.г.
– Члан Удружења књижевника Србије, од 1997.године
– Оснивач и од 2007. председник Књиж. клуба „Бранко Миљковић“ Књажевац (основан 1995)

Награде:

– 1982.г. на југословенском конкурсу за младе ауторе „Гораново пролеће“ у Луковдолу(Загреб) ушао у избор за заједничку збирку (21 аутор)
– „Шумадијске метафоре 2003″ Младеновац, друга награда
– „Панонски галеб 2003″ Суботица, прва награда за област историја
– Часопис „АКТ“ Ваљево 2004.г. прва награда за кратку причу „Ћутање са Бранком или нема песме изван истине“.
– Прва награда /штампање књиге/ за циклус песама под називом «Узнемирени су свети ратници» издавачке куће «Импресум» из Ваљева, 2006.г. и штампање књиге под истим називом маја 2006.г.
– «Шумадијске метафоре 2007», спец.награда
– Награда «Мирко Петковић» за 2007. Народна библиотека Неготин

– Награда „Змај Огњени Вук 2010.године

-Награда „Милан Раkић“ за 2010. године

Објављене књиге:

– „СРЕЂИВАЊЕ УТИСАКА“, поезија, 1996.г. издавач Књиж. клуб „Бранко Миљковић“ Књажевац /ћирилица/,
– „НА ИСТОКУ, У СЕРБИЈИ“, поезија, 2002.г. издавач „Апостроф“ Београд /ћирилица/
– «УЗНЕМИРЕНИ СУ СВЕТИ РАТНИЦИ», поезија, 2006.г. издавач «Импресум» Ваљево /ћирилица/
– « ИСТОЧНО ТРОЈСТВО» -Заједно са Зораном Вучићем и Радославом Вучковићем, поезија, 2007, издавач Књижевно друштво Свети Сава Београд /ћирилица/
– „УЗНЕМИРЕНИ СУ СВЕТИ РАТНИЦИ“, поезија, друго издање, 2008, издавач Књижевно друштво Свети Сава Београд/ ћирилица/
– „ГОСПОД ЈЕ ВЕЛИКИ ПОЕТА“/ „THE LORD IS A GREAT BARD“, поезија српско-енглеско издање, 2009, издавач Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево/ латиница/
– „ВЕНАЦ ТВОРЦУ“, поезија-сонетни венац, заједно са цртежима Драгослава Живковића, 2009, издавачи „Апостроф“ Београд и Књижевни клуб „Бранко Миљковић“ Књажевац у едицији „Крајински круг“ уредника Томислава Мијовића/ ћирилица/

-ЛИВЕЊЕ ПЕСМЕ/ODLEWANIE WIERSZA (на српском и полјском језику,заједно са Дејаном Богојевићем и Олгом Лалић Кровицки,2010.).

Преводи на стране језике:

– Часопис „Мост“ на бугарском језику, Ниш, бр.166-167/2001, стр.132
– „Пахуље маслачка“/“Снежинии одуванчика“ књига 4. Центар за Источну Азију и Филолошки факултет у Београду,2002.г.превод на руски Александар Шево, стр.137. (један хаику)
– „Господ је велики поета“/ „The Lord is a Great Bard“, књига поезије, српско- енглеско издање, издавач Матична библиотека „Љубомир Ненадовић“ Ваљево, 2009, уредник и избор песама Дејан Богојевић, превод на енглески Ивана Пантелић.

 

ТРЕН ПОДВИГУ ВИЧАН
/Балада о старопланинском коњу/

Гора дивља у погледу, непогода, трен
Подвигу вичан, клици и невиделици
Небо се спустило на звери у измаглици
На кантарион растиње и светли камен

На зуб бабин биље трње и урвине
Пропиње се рже ат ил дорат мустанг
Вранац крилат пастув старопланински
Невесту тражи дозива из мрклине

Међ ногама муње, гром низ литице
Семе племенито из ког ће нићи, занети
Из ког ће се излећи пламене птице

Незна газду и узду не седла се нити јаше
Никог да види нико да га види А снаше
Које га познаше родне им године беху

 

ИЗ ПРОФИЛА
-Бранку Миљковићу

Неки, ваљда с правом, у тишини изрекоше
Да из профила гледано Бранку сличим
Или им се учини можда онако ко у причи
Давној да вазда неко нечији нос имаше

И сем тог поноса шта би друго могло бити
Неки је српски песник некад ласкао своме егу:
Ако он већ једном оде, ја ћу се свакако родити!
И би тако а знаће се да ли вредело је или бегу

Је принчев одлазак сличан, кад ја тек што
Дођох. Ох, како је бедна та ваша шума кса-
Верска и млада грана брезе…Авај, није то

Она слика што завађене мири речи. На пса
Луталицу подсећа воз из Загреба што несме
Без песника. Јер, изван истине нема песме.

 

УЗ ДУНАВ

На пут полазим, у Крајину, ко да ме зове Астапово
Негде код Букова гласну се: Главу дајем, Крајину
не дајем! Да ли је то зов хајдука у мени или то
болно пева Косово. На грачаничку светлу земљу канула

је најсветија суза века. Путујем уз Дунав, валови сплићу
историју и песму. А у моје празне очи понире Црна Река.
Певајте ви дични хајдуци са вама и сви ваши старци
Певајте уз Хајдука Вељка ви пркосни крајински младићи

Ви нишчи на овом свету Божји миљеници сведочите
у трезвеноумљу: Нико не може служити два господара.
Певај Крајино, отвори све чесме и црвено точи вино

Зажелеће гости песму стих што из тих гроздова ствара
огњиште дом за претке и потомство неимарско
Огласите се ви песници Крајине ваше да је небеско царствo