U potrazi za muzikom

Ry Cooder PHOTO: STOCK

Prvo pravo kombinovanje različitih muzika i kultura počelo je u američkom „melting potu“. Ryland Peter Cooder, rođen 1947. u Los Anđelesu, prokrstario je kroz sve sorte svetske muzike. Nazivaju ga Zen majstorom gitare, a Roling Stone magazine smestio ga je među 10 najvećih svetskih gitarista svih vremena. Tokom šezdesetih godina prošlog veka svirao je sa blues muzičarem Taj Mahalom i sa rock&roll legendama Captain Beefheartom i Roling Stonsima, koji su želeli da Cooder zameni pokojnog Briana Jonesa, međutim Ry je prekinuo saradnju pošto je nazvao Keith Richardsa muzičkim plagijatorom. Odlazi u solo vode, snima muziku za filmove i istražuje rockabilly, blues i folk korene, što ga je 1976, albumom „Chicken Skin Music“ (Reprise, 1976) dovelo na World Music teren.

„Ako se izgubim,
potražite me u Andaluziji
ili na Kubi“
Federico Garcia Lorca

Tex-mex muzika je posledica mešanja polka ritma nemačkih doseljenika i španske muzike iz Meksika. Ako zaronimo dublje, otkrivamo da je milozvučni ukulele „havajizirana“ portugalska braguinha gitara koja je „doplivala“ sa portugalskim mornarima u Honolulu 1878. Muzički prevod gore napisanog je na albumu Chicken Skin Music, gde su se, pod Cooderovom dirigentskom palicom, okupili meksički harmonikaš Flaco Jimenez i havajski slack-key gitaristi Gabby Pahinui (1921-1982) i Atta Isaak. Flaco razvlači harmoniku u norteño-stilu, u evergreenu Stand by me, dok je pesma He’ll have to go u bolero maniru. Pesme Yellow roses i Cloe rezultat su ukrštanja američko-havajskih snaga.

Gabby Pahinui

U periodu od 1976. do1987. Cooder je objavio solo albume, uz opasku da mu se ne dopadaju beznačajne ploče koje je snimio, pa je odlučio da okrene leđa rock karijeri. Prvi naredni solo album Chavez Ravine objavio je tek 2005. a u međuvremenu Cooder je napravio kopernikanski obrt u World Music oblasti. Za razliku od Peter Gabrielove i Paul Simonove kozmetičke upotrebe svetskih muzičara za fabrikovanje pop pesmica, Cooder ne želi da dominira na muzičkom terenu „egzotičnih“ partnera sa kojima sarađuje, bilo da su sa Havaja ili Kube, iz Afrike, Indije ili Japana.

Tokom trodnevnog snimanja malijski blues gitarista Ali Farka Toure i Cooder napravili su pravu World Music poslasticu Talking Timbuktu (World Circuit, 1994). Ali Farka, potiče iz porodice čiji su se preci u 16. veku doselili iz Španije u Afriku, prešavši Saharu, da bi kontrolisali trgovinu soli i zlata. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka svirao je na albumima James Browna, Ottis Reddinga i John Lee Hookera. Ne očekujte da će Ali Farka zasvirati ako je njegova majka prisutna dok ga intervjuišete. Mama Toure smatra da je ispod Alijeve časti da svira za novinare. „Ako vam je do svirke, iznajmite muzičare!“, savetuje ona. Nikad ne bismo čuli dvojac Ali Farka Toure-Cooder da je mama prisustvovala snimanju albuma Talking Timbuktu, koji je dobio Grammy 1994. godine.

Havajski gitarista Gabby Pahinui ostao bi samo lokalna ostrvska atrakcija da Ry Cooder nije 1970. godine kupio njegov LP u Honolulu. Iako je Gabby umro 1982. godine njegovi sinovi Cyrill, Bla, Phillip i Martin sviraju slack-key muziku „a la tata Gabby“. Najjednostavnije je štimovanje slack-key gitare. Popustiš žice i eto lenjog, milozvučnog tona. Ako steel ili slide gitaru držiš horizontalno položenu u krilu i levom rukom čeličnim štapićem pritisneš žice, dobićeš „klizeći“ (slide) zvuk. U zabludi su oni koji misle da su američki blues muzičari izmislili slide gitaru. O, ne, to je pravi havajski brend. Čak ni električna gitara nije USA izum. Prvu električnu gitaru napravio je Havajac 1931. a Amerikanac joj je nadenuo nadimak the frying pan. Bratstvo Pahinui i Cooder ne sviraju samo havajske pesme, nego prave izlete u Jah-waiian reggae, crni soul i country muziku. Čak i Lennonov Jealous guy zvuči manje ljubomorno u havajski lenjoj izvedbi.

Ry Cooder & V.M. Bhatt

Putujući sa kontinenta na kontinent stigao je Ry i na indijski potkontinent, gde je sa Vishwa Mohan Bhattom snimio A meeting by the river, i gle čuda, osvojio Grammy 1993. godine. V.M. Bhatt (r. 1952.) svira hindustansku muziku na mohan vina, što je slide gitara na indijski način. On bi bio jedan od mnogih sa sitarom u krilu, da nemački student nije zaboravio 1967. godine, svoju akustičnu gitaru u muzičkoj školi Bhattovog oca. Pošto nije bio zadovoljan „običnim“ izgledom španske gitare Bhatt je preoblikovao i redizajnirao instrument i nazvao ga mohan vina. Posle četvrt veka zasvirao je pored reke Gang sa Ry Cooderom.
Još uvek meditiramo u Indiji gde su se sastali flautista Ronu Majumdar i bubnjar Abhijit Banerjee na strani Istoka, sa Cooderom i trubačem Jon Hasellom na strani Zapadne Konferencije. Na cd-u Hollow Bamboo Cooder predstavlja „udaračke sposobnosti“ svoga sina perkusioniste Joachima Coodera. Ranendranath Ronu Majumdar „trenirao“ je klasičnu muziku pod budnim okom i uhom svog oca dr Bhanu Majumdara. Bansuri flauta od bambusa je sjajan uvod u klasičnu indijsku muziku za sve one koji ne podnose neprekidni zvrndavi sitar zvuk. Album Hollow Bamboo širi lirski nežnu, meditativnu, a pre svega filmičnu muziku.

Buena Vista Social Club

Do sada ste čitali samo uvod u najveću World Music ljubavnu priču čiji su akteri članovi Buena Vista Social Club, plus jedna žena.

Ry Cooder je prvi put otputovao na Kubu 1996. da bi učestvovao na snimanju albuma Santiago irske grupe Chieftains. Tada se zaljubio u bolero, danzon, cha cha cha, mambo i son. Godinu dana kasnije sleteo je u Havanu zbog snimanja albuma na kome je trebalo da se „sudare“ kubanski i senegalski muzičari iz orkestra Baobab. Sudar je propao, jer su afrički muzičari ostali u Parizu u paklu zvanom „dobijanje vize“. Šta uraditi sa mnogobrojnim kubanskim muzičkim veteranima koji su došli u studio Egrem? Nota bene: svako je poneo po jednu pesmu koju je želeo snimiti, posle decenijskog diskografskog zatišja na Ostrvu. Muzički producent Nick Gold i Cooder uspeli su da naprave senzacionalni album Buena Vista Social Club zahvaljujući aranžeru i muzičaru Juan de Marcos Gonzalesu, koji je osnovao grupu Sierra Maestra. On je mastermind poduhvata Afro Cuban All Stars i Buena Vista Social Club.

Glavni izvođaci radova su: Ruben Gonzales (1918-2003), Ibrahim Ferrer (1927-2005), Compay Segundo (1907-2003), Cachaito Lopez ( 1933 -2009), Omara Portuondo (1930-), Eliades Ochoa , Guajiro Mirabal i Amaldito Valdez. Juan de Marcos je želeo u svom timu i najveću kubansku country pevačicu Celinu Gonzales, ali ona ga je odbila pošto je, kao svaka religiozna žena, konsultovala svoje promešane školjke, koje su dale odrečan odgovor. Trebalo je da „pogleda“ i u pasulj, jer pravilo „potraži i drugo mišljenje“ ne bi trebalo da se odnosi samo na lekare.Uz Grammy za album Buena Vista Social Club 1998, Cooder je dobio i veliku novčanu kaznu, jer se drznuo da radi na komunističkom ostrvu koje je pod US embargom.

Ry Cooder & Manuel Galban

Da bi ponovo 2001. godine odleteo u Havanu zbog snimanja albuma Mambo Sinuendo sa Manuelom Galbanom, „izboksovao“ je jednogodišnju vizu obrativši se direktno Clintonu. Gitarista i aranžer Galban je jedini živi član Los Zafirosa, najpopularnije kubanske grupe svih vremena, koja je žarila i palila od 1962. do 1967. godine. Ostali članovi su živeli brzo, a još brže su umirali, opijajući se do nesvesti. Da li ste znali da Kubanci ne svrstavaju električnu gitaru u ozbiljne instrumente? Kuba je jedna od nekoliko malobrojnih država na svetu gde je električna gitara prisutna samo u trgovinama. Manuel Galban je jedini ozbiljan svirač električne gitare u Havani. Eto, zahvaljujući drugu Clintonu sastali su se muzičari iz LA i Havane da bi osvežili američko-kubanski mambo jazz iz doba mambomanije. Ko hoće da sluša čuće kako dva seta bubnjeva, kontrabas i dve električne gitare „lome talase“ u pesmi Los Twangueros, prave nalickan latino jazz Bodas de oro, proizvode pogonski Mambo Sinuendo, pozivaju na Secret Love i bacaju u melanholiju sa Bolero Sonambulo.

Muzički prevod ovog teksta potraži na www.noviradiobeograd.com u World Music emisiji Intoxic svakog petka od 19 do 21h. Da li je ovo bila poslednja Cooderova muzička ekskurzija na Kubi?

Izvor: e – Novine Vukan Karakašević