Miloska Venera, dragulj grčke umetnosti 120. godine pre nove ere, ponovo je izložena u pariskom Luvru posle višemesečne restauracije kojom je mermernoj statui vraćen prvobitni sjaj.

Uz Mona Lizu, centralni eksponat najposećenijeg muzeja na svetu, Miloska Venera smeštena je u velikoj sali namenjenoj samo njoj, uređenoj tako da bi šest miliona ljudi, koji svake godine posete muzej, moglo da joj se divi u uslovima najpogodnijim za nju.

Sve sale u kojima su izložena dela grčke klasične umetnosti (nastala od 450. do 30. godine pre nove ere) reorganizovane su kako bi se muzej najbolje pripremio za veliko interesovanje posetilaca za to remek-delo.

Milosku Veneru pronašao je 1820. jedan seljak na ostrvu Milos u Kikladima.

Francuski ambasador u Konstantinopolju kupio ju je 1821, u vreme kada je Grčka bila pod otomanskom vlašću.

Luvr je potom za nju odvojio posebnu salu površine 200 kvadratnih metara u kojoj je bila izložena od 1848. do 1934. Upravo u toj sali, koja je renovirana, nalazi se ponovo, nakon što je od 1934. donedavno bila skučena u tri puta manjoj prostoriji.

Vremenom, Miloska Venera postala je „prljava i sve kestenjastije boje“, kazao je direktor odseka za grčke, etrurske i rimske antikvitete u Luvru Žan-Lik Martinez.

Na njoj su ostali tragovi ulja, sapuna i gipsa koji su u 19. veku korišćeni pri uzimanju kalupa statue. Tokom godina, iznad tog sloja nakupio se i sloj prašine.

Restauracija ja trajala od novembra 2009. do aprila 2010.

Izvor: Blic Online/Beta Foto AFP