Priznanje peruanskom piscu

Nobelovu nagradu za književnost dobio je peruanski književnik Mario Vargas Ljosa, saopštio je Nobelov komitet.

Mario Vargas Ljosa: „Dobra književnost nije samo zabava, iako jeste fantastična zabava, nego je takođe nešto što omogućava bolje razumevanje sveta u kojem živite“

U obrazloženju Švedske akademije navodi se da se nagrada Ljosi dodeljuje „zbog kartografski preciznih prikaza struktura moći i jetkih slika otpora, revolta i poraza pojedinca“.

„On (Ljosa) je izvanredan pisac i jedan od najvećih pisaca španskog govornog područja“, kazao je u izjavi za Rojters stalni sekretar Švedske akademije Peter Englund.

Englund je izjavio da se Vargas Ljosa nalazio u Njujorku kada mu je saopšteno da je osvojio Nobela.

„Bio je veoma, veoma srećan i veoma dirnut“, kazao je Englund.

* Ljosa je prvi južnoamerički dobitnik Nobelove nagrade za književnost od 1982. godine, kada je nagrađen Gabrijel Garsija Markes

„Njujork tajms“ ocenjuje da je izborom Ljose Švedska akademija još jednom donela odluku povezanu s politikom, jer je Ljosa 1990. godine bio predsednički kandidat u Peruu, zemlji u kojoj je konstatno politički aktivan.

U Intervjuu za „Tajms“ Ljosa je 2002. godine rekao da je dužnost svakog romanopisca da stalno preispituje stvarni život.

„Mislim da ne postoji veliko književno delo koje nije u suštinskoj suprotnosti sa svetom kakav jeste. Inkvizicija je 300 godina zabranjivala romane u Latinskoj Americi. Mislim da su to radili zato što su veoma dobro razumeli buntovnički uticaj romana na ljudski duh.“

Ljosa (74) je je već nekoliko godina zaredom slovio za glavnog kandidata za Nobelovu nagradu, ali ove godine nije bio na listi favorita.

Mario Vargas Ljosa rodio se u Arekipi, u Peruu, a odrastao je sa babom i dedom u Boliviji, jer su mu se roditelji razveli. Vraća se u Peru 1946. godine i pohađa vojnu školu, a potom odlazi na studije književnosti i prava u Limi i Madridu.

Tokom 1959, odlazi u Pariz gde radi kao profesor jezika. Kao novinar radio je za agenciju Frans pres i za nacionalnu televiziju u Francuskoj.

Predavao je na brojnim univerzitetima u SAD, Južnoj Americi i Evropi. Trenutno predaje na univerzitetu Prinston.

Tokom 1990, kandidovao se za predsednika Perua, ali je za prvog čoveka države izabran Alberto Fudžimori. 1994. godine izabran je za člana Španske Akademije.

Dobitnik brojnih književnih nagrada

Ljosa je postao poznat posle objavljivanja romana „Grad i psi“, za koji je dobio Nagradu Kratke biblioteke kuće „Seix Barral“ 1962. i Nagradu kritike 1963. godine.

Njegov drugi roman „Zelena kuća“, objavljen 1965, dobio je Nagradu kritike i Međunarodnu nagradu „Romulo Galjegos“.

Ljosa je zatim objavio dramska dela „Gospođica iz Takne“, „Kati i nilski konj“, „La Čunga“, „Ludak sa balkona“ i „Lepe oči, ružne slike“, studije i eseje „Neprekidna orgija“, „Istina o lažama“ i „Izazov nemogućeg“, sećanja „Riba u vodi“, priče „Štenad“ i romane: „Razgovor u katedrali“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Tetka Hulija i piskaralo“, „Rat za smak sveta“, „Povest o Majti“, „Ko je ubio Palomina Molera?“, „Pripovedač“, „Pohvala pomajci“, „Lituma u Andima“, „Jarčeva fešta“ i „Raj na drugom ćošku“.

Samo pre dva dana, Univerzitet Prinston je objavio da Ljosa trenutno kod njih provodi jedan semestar, gde studentima prenosi svoju filozofiji pisanja.

„U suštini, ja sam pisac a ne učitelj, ali uživam u predavanju zbog studenata i prilike da s njima razgovaram o dobroj književnosti“, rekao je Ljosa za „USA Today“. „Dobra književnost nije samo zabava, iako jeste fantastična zabava, nego je takođe nešto što omogućava bolje razumevanje sveta u kojem živite.“

Ljosa je dobio najvažnije književne nagrade, od već spomenutih do nagrade Servantes, nagrade Princa Asturije, PEN/Nabokov i Grinzane Cavour.

Jedna od poslednjih nagrada koje je dobio je najveće priznanje za književnost „Don Kihot“, koju mu je u Madridu 15. aprila uručio španski kralj Huan Karlos.

Milan Vlajčić: U pisanju o diktaturama ni Solženjicin mu nije za prineti

Književni kritičar Milan Vlajčić ocenjuje za „Blic“ da je dobro što je posle nekoliko godina otkrića novih pisaca, ali ne mnogo značajnih i važnih, nagrada pripala klasiku moderne latinoameričke i savremne književnosti. „Ljosa ima desetine knjiga u kojima smo uživali svi mi koji znamo šta je dobra književnost. On je napisao sjajne knjige o diktaturama u kojima je živeo u od kojih je utekao, jer je nekoliko desetina godina živeo kao izgnanik u Londonu, Parizu i drugim mestima. ‘Razgovor u katedrali’ jedna je od najboljih knjiga o diktaturama uopšte; u tome mu ni Solženjicin nije za prineti. Šteta je što se takva književnost kod nas nije dobro primila“, kaže Vlajčić za „Blic“.

Izvor:Blic Online Foto: AFP