U POSLEDNjIH nekoliko godina u širem centru Beograda ugašeno je najmanje 11 knjižara, a i preostalima se ne piše dobro. Najnoviji primer „istrebljenja“ pisane reči na račun raznih prodavnica firmirane garderobe, butika, parfimerija i kafića je i jedna od najstarijih i najuglednijih „Pavle Bihali“, koja se upravo renovira, ali u koju svrhu pod strogim je velom tajne.

„Bihali“ pripada „Nolitu“, izdavačkoj kući koja se od privatizacije „proslavila“ prodajom svojih knjižara ili njihovim preimenovanjem u druge svrhe. Tako su njihove knjižare u Užicu, Aranđelovcu, Valjevu pretvorene u predstavništva mobilnog operatera VIP, a u čuvenoj knjižari na Terazijama od skora se baškari brendirana garderoba marke „Maks Mara“. Dobro upućeni kažu da će „Maks Mara“ ispuniti oba nivoa knjižare „Bihali“, koja nosi ime po jednom od osnivača „Nolita“ i to baš u ovoj godini kada bi ova nekada moćna izdavačka kuća trebalo da obeleži osam decenija.

U kratkom telefonskom razgovoru u četvrtak, Dragan Đurić, vlasnik „Nolita“, nam je rekao da se to neće dogoditi, da će knjige ostati na toj adresi, ali je slična i mnogo veća obećanja davao i ranije, da bi se ubrzo pokazalo da su bez pokrića. Kada je Veterinarski zavod, čiji je Đurić, takođe, vlasnik, pre tri godine kupio „Nolit“ novi gazda je obećavao brda i doline.

– Knjižare će ostati knjižare, samo ćemo neke u kojima je slabiji promet pokušati da učinimo interesantnijim posetiocima. Prvo ćemo renovirati knjižare u Beogradu, a onda ostale. Planiramo da u General Ždanovoj naprivimo modernu kafe-knjižaru u dva nivoa što je svuda u svetu jako popularno – rekao je tada Đurić, za „Novosti“, i pohvalio se: „Naše mogućnosti su velike, tako da novi direktor neće imati finansijskih ograničenja. Ako mu bude trebalo milion evra, imaće ih“.

Na upriličenoj konferenciji za štampu, Đurić je izjavio da će ovu kuću za najduže dve godine preobraziti u „preduzeće koje će biti ponos i budući brend Srbije“, uz pomoć mladih stvaralaca najavio je obnovu nekada čuvenih edicija i kupovinu savremene štamparije u koju će uložiti milion evra.
Slatka obećanja pretvorila su se, međutim, u gorku stvarnost, knjižare ne samo što nisu obnovljene, nego su nestale. Čak i papirnice „Šumadije“, čiji je, takođe, vlasnik Dragan Đurić, pretvorene su u prodavnice obuće i garderobe. Pri tom „Nolit“ je miljama daleko od „brenda Srbije“, a knjige izlaze samo zahvaljujući upornosti glavnog urednika. Dokle – ne zna se.

Tužnu sudbinu doživele su i mnoge druge beogradske knjižare, od kojih su neke bile institucije pisane reči. Tako je jedna od najlepših „Kultura“, u Ulici kralja Milana, ustupila mesto(prostor na dva nivoa) jednoj stranoj banci, u nekadašnjoj „Jugoslovenskoj knjizi“ u palati Albaniji, umesto knjiga prodaju se najskuplji parfemi i ostala kozmetika. „Prosvetina“ knjižara na Andrićevom vencu odavno je zaboravljena i, iz ko zna kojih razloga, zvrji prazna, dok je nekadašnja, takođe, „Prosvetina“ knjižara na Terazijama pretvorena u butik. Nema više ni „Inoka“ na Obilićevom vencu, dve knjižare „Narodne knjige“, u Brankovoj ulici i na Novom Beogradu, dve „Vertigove“ knjižare, dok „Beopolis“, zbog dugog renoviranja Doma omladine, smešten u hodniku jedva diše na škrge, a u knjižari „Naučne knjige“ prodaje se odeća marke „Mura“.

Jedna od lepših knjižara „Znak“ na Terazijama, takođe, je morala da se iseli, jer je vlasnik tog prostora dobio znatno veću ponudu za zakup nego što je imao od izdavačke kuće „Čigoja“.

Posebnu priču predstavlja bivša knjižara „Filolog“ u Knez Mihailovoj ulici, koju je od Filološkog fakulteta pre devet godina uzela u zakup „Narodna knjiga“. U ugovoru je precizno navedeno: „Zakupac nema prava da zakupljene prostorije daje drugima u podzakup, niti da menja namenu korišćenja prostorija“. Izdavač je, međutim, pre dve-tri godine taj ekskluzivni prostor od 36 kvadrata ustupio prodavnici robne marke „Tali Vejl“, gde se, uz simboličan broj knjiga, uredno poređanih na visokim policama, prodaju garderoba, donji veš, perlice, kaiševi, mašnice, trakice, šalovi… Zbog toga je, kako smo saznali, Filološki fakultet dao otkaz „Narodnoj knjizi“, ali je ostalo nerazrešeno ko iseljenje treba da izvrši: Republička direkcija za imovinu ili Fakultet.

– Koliko je uništeno knjižara u Beogradu, niko nema preciznu evidenciju, ali smo vodili statistiku na nivou Republike i ustanovili da je u poslednjih pet godina jedna trećina prodavnica knjiga zatvorena – kaže Aleksandar Drakulić, predsednik Grupacije za knjižarstvo i distribuciju knjige pri Privrednoj komori Srbije. – Nažalost, sve okolnosti govore da će se ovaj trend nastaviti iz najmanje dva razloga. Najpre, zato što knjižare ne mogu da konkurišu moćnim firmama i tajkunima, koji jurišaju na najekskluzivinije prostore u Beogradu, ne pitajući za cenu. S druge strane, zbog uličnih sajmova i drugih oblika divlje prodaje knjiga, knjižarstvo je postalo nerentabilno i sve je više i onih najzagriženijih knjižara koji razmišljaju da promene profesiju.

Izvor: Večernje novosti D. Bt. – D. B. M