Prijatelji Šabanu“ u beogradskom Sava centru

„Osećam, umreću, bez groba da se u njemu odmorim“, stihovi su koji su, moglo bi se reći, u velikoj meri obeležili memorijalni koncert „Prijatelji Šabanu“, održan u subotu u beogradskom Sava centru. Nisu zvučali neprikladno.

A, ni samo prikladno. Nisu bili ni patetični ni banalni. Nekako su upravo oni, ti stihovi, u kombinaciji sa sjajnom muzikom prijatelja sa čitavog Balkana, i njihovom dobrom emocijom i energijom, adekvatno predstavili nemirni život i vrhunske pesme Šabana Bajramovića, koji je preminuo ove godine u bedi i siromaštvu, a posle toga uspeo da dobije nacionalni i niški resantiman, valjda zato što je tek tada, bar nekima, postalo jasnije zašto je još za života nazivan „misterijom Šaban“, ili kraljem romske muzike, ili jednim od deset najboljih bluz pevača na svetu…

Delić njegovog kompozitorskog i pevačkog opusa izveli su „ciganska kraljica“ iz Makedonije Esma Redžepova u pratnji ansambla Teodosijevski. Na neki drugi delić podsetili su i nekadašnji frontmen Lačnog Franza Zoran Predin sa muzičkom grupom Šukar, inače pionirom romske muzike u Sloveniji. Delić je doneo i čudesni hor Misterija bugarskih glasova, čija je muzika na zlatnoj ploči, posredstvom sonde, poslata u svemir 1990, kako bi se oni „drugi“, izvan i mimo nas, ukoliko uopšte postoje, upoznali sa dostignućima zemaljske civilizacije. Na „balkanski ciganski džez“, čijim liderom se Šaban smatrao, podsetili su i hrvatski muzičar Dado Topić & Sound of South, koji su mu dodali i rok dimenziju, pa Jildiz Ibrahimova, jedna od prvih dama turskog džeza, rođena u Bugarskoj, i nazvana „ženskim Bobijem Mek Ferinom“, sa rasponom glasa od četiri oktave, koja je izvođenjem teme iz opere „Karmen“ pokazala da „jednako dobro peva romsku muziku, džez i operske arije“. Delić Šabanovog muzičkog opusa doneli su i Luis i njegov bend, te nekadašnji Šabanovi neposredni muzički saradnici iz Niša, Dixie pogon i Crne mambe.

Šabanovi prijatelji izvodili su najčešće „Đelem đelem“, numeru koja je u Bajramovićevom izvođenju proglašena romskom himnom. Čula se i „Mesečina“, koju je, po svoj prilici komponovao Bajramović, a „preuzeo“ Goran Bregović, ali i „Kamerav“, „Sajbija“, „Barbara“, „Devla“. Čule su se i „Bele ruže, nežne ruže“, koje je umetnik izveo na svom poslednjem albumu „Romano raj“. Na video bimu bilo je i Šabanovih snimaka, koji su podsetili na, kako su kritičari pisali, „patos istočnjačke muzike i duhovnost fadoa u njegovom glasu“, „sjajan pevački stil – sa izuzetnom tehnikom, fraziranjem, bojom i timbarom“, njegove „tekstove pune rafiniranih slika i simbolike kao da je došla sa Šagalovih platana“. Esma Redžepova mu je „poklonila ružu“, reči iskrenog divljenja poslali su mu svi prijatelja na bini i izvan nje. Možda će mu one pomoći da konačno stekne malo mira, i da se odmori bar tamo, gore. Kada mu već nismo pomogli da to učini za života, ovde, među nama.

Ja sam se prvi setio

Nosilac projekta „Prijatelji Šabanu“ je Ministarstvo kulture Republike Srbije, u nameri da pruži doprinos obeležavanju dekade Roma u Srbiji. Pokrovitelj koncerta je predsednik Republike Boris Tadić. Podršku koncertu dali su grad Beograd i grad Niš. Izvršnu produkciju koncerta uradio je Nišvil džez festival. Među medijskim pokroviteljima bio je i Danas. Na pitanje producentu, direktoru Nišvila, Ivanu Blagojeviću – zašto se koncert održava u Beogradu a ne u Nišu, u kojem je umetnik proveo život i čiji je „zaštitni znak“, on je kazao da je isto pitanje postavio i ministru kulture Nebojši Bradiću, i dobio odgovor: „Ja sam se prvi setio.“

Izvor: Danas Zorica Miladinović